Foto: Radenko TopalovićEvo, Žvalo je rekao, izradićemo četiri nuklearke i baba Dana rekla, to je najzdraviji način za dobijanje struje i ja nemam više sumnji ako sam ih ikada i imao – treba ići nuklearno. Nikad nije kasno da se počne. To je Žvali rekao i Francuz (ne Miloš), kada je ovaj išao po milost i da mu ljubi ruku u kojoj ovaj drži čašu s vinom.
To je naš sledeći zdravi zadatak – posle večno gorećih divljih deponija, mini hidrocentrala, preprskanog voća i povrća, termoelektrana koje se lože na blato, Kineza koji razjebavaju istok Srbije, kopača jadarita koji merkaju zapad Srbije, moram da uložim prigovor što se ranije nismo bacili na pravljenje nuklearnih elektrana.
Nema nijednog razloga da sumnjamo u tu tehnologiju, tačnije u sposobnost naših naučnika da s njom izađu na kraj i dovedu je u vaše domove.
To je zelena tehnologija, jer iz „Simpsona“ znamo da će nešto u celoj priči zasvetleti fluorescentno zelenom bojom, ako neki Homer Simpson sedi u nuklearnoj elektrani.
A zamislite naprednjaka s kupljenom diplomom koji će sedeti u našoj nuklearci.
On je sigurno na daleko višem obrazovnom i stručnom nivou od Homera.
Ovo, ipak, nije crtać, nego horor. Mi smo već prigrlili u zagrljaj komšijske nuklearne elektrane, niču mađarske, bugarske, blizu naših granica, jer to svi znaju – ako se nešto desi, radijacija ne prelazi granice.
A šta u stvari može da se desi? Pa, eto, zemljotres. Zamislite srpsku nuklearku i zemljotres.
Evo, ja sam zamislio i ne vidim ništa problematično.
Zamislio sam i srpsku nuklearku i požar izazvan namernim paljenjem rastinja, zamislio sam srpsku nuklearku i superćelijsku oluju, i četrdeset pet stepeni u hladu tokom celog leta, zamislio sam i vodu kojom se hladi nuklearni reaktor.
Pa, dobro, tu je negde Dunav, ako služi da u njega isplovljavaju naša govanca, može da služi i za nuklearke.
Onda, nuklearni otpad. Ne budite smešni, pa mi smo, makar, stručnjaci za otpad.
Iskopaš rupu, malo ozidaš unutra, turiš buriće sa otpadom i nadaš se da negde nešto neće naprsnuti posle hiljadu godina, tačnije posle dva meseca, u skladu s našim građevinskim standardima.
Ma, neće, nema šanse, verujte nam, ni smo carevi svega, a i šta je malo nuklearnog otpada, znate vi kolike su to pare. Lepo reče Žvalo, ne razumem se u te ekološke stvari, ali znam da ćemo zaraditi do jaja.
To je sve što treba da znate. Da će on zaraditi, a vi ćete se ionako razboleti i krepati, pa, kad je tako, bolje od njegove zarade, nego od pijanog vozača, raspomamljenog bivšeg muža koji vitla sekirom po ulicama, hroničnih oboljenja, akutnih trovanja i sličnih gluposti.
Vaša smrt je sastavni deo njegovog života i bogaćenja, tako da ne paranoišite mnogo oko nuklearne energije, već je snažno prigrlite, kao da grlite reaktor u Fukušimi.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
