Foto: Aleksandar Roknić„Gospodine Najpametniji, približavamo se kraju izveštavanja sa vaših velikih dostignuća tokom posete NR Kini. Juče, kada smo vodili ovaj razgovor gledali ste robote kako igraju srpsko kolo. Tokom njihovog nastupa ste krindžovali, videlo se to iz aviona. Zašto?“
„Odakle vam to? Kineski roboti koji igraju kolo u borbenoj formaciji dva-dva-jedan najveći su kompliment koji je Srbija dobila na međunarodnom planu u poslednjih dvadeset godina. Moj izraz lica tom prilikom može se čitati jedino kao beskrajno uživanje.“
„Osim robota koji igraju kolo, susreli ste se sa još robota. Da li nam se čini ili su kineski domaćini odustali od toga da komunicirate sa ljudima?“
„Ako se to i desilo, to je stoga što su shvatili da imam kompjuterski mozak, budući da sam najpametniji, pa je neophodno naći mi dostojnog sagovornika, a to može biti eventualno veštačka inteligencija. Imao sam četrdeset tri sastanka s robotima. Jako su mi prijali, bili su uljudni, nisu pravili greške, sad sam još više rešen da njima zamenim nesposobno, neposlušno i nezahvalno stanovništvo Srbije.“
„Deluje kao da vam je opet Slavija na pameti.“
„Ne znam na šta mislite. Slavija je lep gradski trg, na kome je izuzetna fontana čiji su idejni tvorci razdvojeni sijamski blizanci, Mali i Vesić. Normalno da mi je na pameti. A sad, da nastavimo razgovor o mojoj velikoj kineskoj avanturi.“
„Pomenuli ste Sinišu Malog. Kako se on i ostala gospoda iz vaše pratnje, poput Gašića i Čele, snalaze u Kini?“
„Siniša se snalazi odlično. Popio sam mu malo više krvi, pa je zato možda malo ubledeo. Nego, da li sam vam rekao da smo samo Putin i ja dobili orden?“
„I još njih jedanaest.“
„Nemojte biti cepidlaka.“
„Kako se Čela snašao u Kini? On ume da se zbuni kad se nađe u belom svetu.“
„Ovog puta nije išao u inostranstvo sa Čaletom, pa je rizik od nezgoda bio manji. Odmah po sletanju dodeljen mu je robot koji ga svuda vodi za ruku, kako se ne bi izgubio i napravio neku glupost. Taj robot se sa njim vratio u Srbiju i biće mu nerazdvojni saputnik do kraja karijere.“
„Zašto gospodin Macut nije sa vama?“
„Ko?“
„Premijer Srbije.“
„Kako to mislite nije? Zar smo ga negde zaboravili? Dobro, nebitno. Hajde da završavamo ovaj razgovor, koji je, siguran sam, vašim čitaocima naporniji nego meni, a naročito vama.“
„Kad ste ušli u kineski data centar, videli ste sebe na TV ekranu. Da li su se domaćini sami toga setili?“
„Ne, ja sam ih zamolio. Jednostavno, nedostajem samom sebi u svakom trenutku. Pošto sam ugledao sebe na TV ekranu, bilo mi je mnogo lakše da odradim preostalih osamnaest sastanka sa robotima.“
„Gospodine Najpametniji, nadamo se da ste shvatili da vam se povratak u Srbiju ne isplati.“
„Jasno mi je to. Možda samo još ovaj put.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
