Selidba Marte Kos

Ne samo što ne da, nego pušta ćacije (nekadašnje lojaliste) da pišaju po cveću, kenjaju po Pionirskom parku i nekažnjeno biju ratne veterane. Posle šest meseci uzaludnih poziva institucijama da prorade i tako ispune studentske zahteve, jasno je da su jedini izlaz vanredni izbori, na kojima će lista oko studentskog protesta rasturiti režim, čak i pod ovakvim uslovima.

Zato psiho ne da izbore. Ne da ništa. Pošto su protesti nenasilni i nedovoljno masovni, nije moguće naterati ga da popusti, što nas dovodi do trajnog Mexican standoffa, u kom se s jedne strane nalazi normalan svet, a s druge ćaciji, predvođeni psihom. Da, baš kao u školskom dvorištu, kada je psiho, upitan da kaže ko mu je simpatija, prvi put izgovorio reči „E baš neću“. O Bože, nećemo valjda provesti naredne godine u iščekivanju da polu-Ekspo (Ćacilend 2027) iščezne, a psiho u iščekivanju da ga celokupna pobunjena generacija mladih zavoli.

Ne mora da znači. Rešenje naših problema je da se Marta Kos preseli u Beograd. Evropska komesarka za proširenje, naša nova „razredna“, došla je prošle nedelje u dvodnevnu posetu našem školskom dvorištu i izmamila simpatije svih, čak i psiha. On je u naprasno nastalom izveštaju o svojim prošlonedeljnim (a predbolesničkim) aktivnostima, na Instagram natkrečio čak tri fotke svog razgovora sa „razrednom“, dakle, njegovo ulizištvo, u njenom slučaju, ide punim gasom.

Gospa Kos susrela se sa delegacijom studenata u blokadi, položila je cveće za stradale u Novom Sadu, razgovarala sa opozicijom i nezavisnim medijima, naterala Brnabićku da se blamira i ćacije da joj banu na slikanje. Tokom ta dva dana, Srbija je izgledala za nijansu normalnije. Komesarka za proširenje pružila je preko potrebno zrno stabilnosti građanima Srbije. Marta Kos, dakle, mora da bude u Srbiji stalno, kako bi sve bilo malo normalnije, a ne kao inače.

Srbija je ionako najveća zemlja-kandidat u regionu, ima puno novogradnji, zašto upravo neka od njih ne bi bila novi dom komesarki za proširenje? U pravu ste, šta ako rokne osrednji zemljotres i sve sruši. Okej, ne mora baš Marta Kos, ali može u Srbiju da se doseli specijalna misija Komesarijata za proširenje, koja će svakog dana primati studente u blokadi, predstavnike opozicije i nezavisnih medija, koji će se žaliti na sve šta režim radi, odnosno pripadnike režima, da providno lažu o situaciji u zemlji.

Svakog dana, ova specijalna misija mogla bi da izdaje saopštenje kako se EU zalaže za iste vrednosti za koje se zalažu studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju, uspostavljajući time balans sa režimskim terorom nad građanima. Ne kažem da će na ovaj način doći do pomaka, ali se situacija neće otrgnuti kontroli.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.