Tribina u Šapcu

Stao sam sa strane, kako bih sve lepo video, i te sluđene face u publici koje su od ovog narkomana očekivale ko zna šta, ali i Šestića za stolom, koji se smestio između svojih cura.

„Dobro veče, čast mi je i zadovoljstvo da po jubilarni peti put pozdravimo našeg najčitanijeg mladog pisca, Bobana Šestića!“, najavila ga je direktorka, kao da najavljuje boks-meč.

„Hvala, direktorka, ali sa skoro trideset i osam godina konačno sam zaslužio da mi se iz naziva profesije izbaci mladost“, mumlao je Šestić u mikrofon.

„Aha, dobro“, nije se dala zbuniti. „Sa nama je i naša Maja, koja će voditi tribinu“, dodala je, Šestić je poveo aplauz, a mala za stolom se sva zarumenela.

Zatim je direktorka ustala i sela u prvi red. Šestić me je pogledao i namignuo.

„Gospodine Šestiću“, zamucala je mala Maja, „šta mladi u Srbiji treba da rade da bi nam svima bilo bolje?“

„Trebalo bi da se naoružaju i da čekaju“, odgovorio je kao iz topa Šestić, a neka tri zvrndova s kraja sale urličući su podržala ovu ludačku izjavu.

„A šta da čekaju?“, pitala ga je Maja.

„Kako šta da čekaju? Pa, pravi trenutak da oružje upotrebe!“, dreknuo je on, a salom se prolomio smeh pomešan s aplauzom.

„Da li naša omladina treba da ide da živi u inostranstvo?“, nastavila je sa intervjuom za školske novine Maja.

„Ne, nema kuće kao što je kevina i ćaletova i nema naroda kao što je naš. Zato, jebeš pranje sudova Švabama i njima sličnima, bolje je ostati ovde i boriti se do kraja! Pre svega, jer uvek možeš kod keve na ručak, ako pukneš s parama.“

Aplauz.

„Dobro, a kako se treba boriti?“

„Prvo, deco, morate da znate protiv čega se borite. Borite se protiv vaših roditelja, sve dok ne pređu na vašu stranu. A onda ćete zajedno sa svojim roditeljima da se borite protiv tuđih roditelja koji vaše mlade živote guraju u ambis.“

Aplauz.

„Vi ste malo revidirali svoje stavove u odnosu na ono što ste pričali kad su izašli Crveni nokti.“

„A vi ste malo revidirali svoj rečnik u odnosu na prošli put. Eto, oboje smo u nečemu napredovali. Samo potpuna budala ne revidira stavove.“

„Pričali ste kako treba ginuti za demokratiju i Evropsku uniju“.

„Zajebô sam se. Demokratija je sranje, a Evropska unija još veće.“

„Pa, za šta onda treba da se borimo?“, smorila se.

„Otkud ja to znam. Sve ideje dvadesetog veka otišle su u kurac. Lično mi smo ih obesmislili. Sada je na klincima da smisle nešto novo. Ukoliko su to u stanju, s obzirom na to koliko su zaglupljeni.“

Mlak aplauz.

(odlomak iz romana „Kandže 2: Diler i smrt“, 2012)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.