Vlada u šatorima

„Mi smo vlada u šatorima, po uzoru na vladu u senci, ali mnogo efikasniji. Dok vlade u senci služe samo za ukras, vlada u šatorima radi radnju.“

„Kakvu radnju radite?“

„Sve radnje radimo. Ministri i državni sekretari izlaze iz šatora i urliču ujutru na narodne poslanike opozicije, da ih podsetimo ko je glavni u zemlji, a i da osete kako je to kad urličeš na nekoga na ulici. Onda, tamo iz onog šatora, ministri i državni sekretari reže na novinare, a ako se neki previše približi, uješće ga. Iz ovog šatora tu, ministri i državni sekretari se deru na Ćurove ministre, izdajući im radne naloge i javno uspostavljajući rokove za obračun sa studentskim teroristima i njihovim saradnicima.“

„Šta se dešava u onom šatoru tamo?“

„Hm, možda ne bi smeo o tome da govorim…“

„Slobodno, ovo ionako niko ne čita.“

„Dobro, onda. U tom šatoru imamo mašinu za mlevenje mesa, za svaki slučaj, ako se neko ko nam se baš ne dopada dovoljno približi. Ako krene da prska crveno, da znate da nije crvena farba kao kod terorista, nego prava stvar, he he.“

„A šta se dešava u onim šatorima pozadi?“

„U svakom od ona tri šatora imamo figure predsednika u prirodnoj veličini. Tačno u jedanaest i pedeset dva stanemo ispred njih, gurnemo prste u dupe jedni drugima i tako ih držimo narednih šesnaest minuta.“

„Zašto to radite?“

„Kako zašto? Pa, da bi nam bilo lepo. Vidi se da ste ograničeni ustaša, ne možete da doprete do esencije duha i morala vlade u šatorima.“

„U kakvim ste odnosima sa policijom?“

„U odličnim. Služe da stoje oko vlade u šatorima. Ako nam neko promakne, oni ga uhapse. Sjajni moci, psujemo im majku i delimo čvrge, to im najviše prija.“

„Pominjali ste ministre i državne sekretare. Koliko ih je u vašoj vladi?“

„Broj je fluidan. Nekoliko stotina sigurno. Zavisi koja grupa ministara i državnih sekretara je zadužena za koji dan.“

„Da li planirate da se pomerite odatle?“

„Jedno je sigurno – bolje vam je da se naviknete na vladu u šatorima, jer šatori, po svojoj prirodi, mogu da niknu bilo gde i bilo kad. Ako nas sutra ne bude ovde, biće nas ispred vaše ustaške redakcije, gde ćemo vas na adekvatan način ispraćati na posao i s posla, ili ispred fakulteta u kojima su teroristi, koje ćemo kad-tad da smažemo za doručak.“

„Zar nije dovoljna Ćurova vlada, zar ste baš potrebni i vi?“

„Čuješ li ti sebe? Ćuro je sumnjiv. Jedini koji nismo sumnjivi smo mi, iz vlade u šatorima i predsednik. Kad smo već kod njega, jedanaest sati i pedeset minuta je. Zna se šta to znači. Doviđenja.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.