Žvalibabina milost

Ovog puta, bio je posebno umiljat. Nisu prošla ni tri meseca od njegovog prethodnog emitovanja milosti, a eto ga opet. Dobro se sećam tog 22. avgusta, kada je Žvalibaba prvi put ponudio otvorenu šaku studentima, preko Instagrama poželevši da s njima opšti oralno-verbalnim putem.

Kakav je to lep trenutak bio. Vozio sam kola, ovde, u egzilu, u koji me je takođe poslala Žvalibabina nemerljiva milost. Bio sam nevaljao, on me je kaznio i sad je sve kako treba. Na oči su mi krenule suze radosnice, jer Žvalibaba nije morao da bude milosrdan prema studentima, a bio je.

Suze u očima mogu da izazovu saobraćajnu nezgodu, a moja glavna životna motivacija je da se u vremenima pred nama kupam u Žvalibabinoj milosti, pa sam stao sa strane, slušao ga i plakao. Kako je samo bio ubedljiv, tada, u avgustu. Studenti su, nažalost, na njegovu milost odgovorili posprdno.

Otkačili su ga na keca i time zaslužili sva hapšenja, prebijanja i maltretiranja koja su usledila, a opravdali ona koja su već bila. Sledeću priliku za ispoljavanje milosti, Žvalibaba je, kao što rekoh na početku hvalospeva, iskoristio za Noć veštica, kada se, prerušen u samoga sebe, pojavio na televizoru. Bilo je to koji dan pošto je studente nazvao teroristima, evroparlamentarce stokom, a koji dan pre nego što će ugasiti i poslednje nezavisne medije u zemlji.

Trepnuo je onim okom i ispolivao nas milošću. Izvinio se što nas je zvao svakakvim imenima i upalilo je. Toliko je ubedljiv bio da sam osetio izuzetan bol u predelu uveta, koji me nagnao da mu oprostim. Oprostio je studentima što ih je tukao, hapsio i maltretirao, sve je to sastavni deo političkog fer pleja.

Da sam na njegovom mestu, ne bih se ni izvinjavao, niti bih studente zvao na razgovor. Nisu zaslužili. Ali on je to uradio. Neko će reći da je to uradio samo zbog straha od stranaca i biće u pravu, ali on je to ipak uradio. Petak bi se po Žvalibabinoj milosti pamtio dugo da nije usledila subota.

Tog dana, on je s burazerom od tetke, bradatim Perićem, skoknuo do hrama Svetog Save u Beogradu, da se zajedno mole sotoni. Posle toga, usledilo je novo Žvalibabino čudo. „Propali skup blokadera u Novom Sadu“, kako mu je tepao Informer, protekao je bez ubačenih elemenata.

Prvi put otkako se protestuje, nije bilo nikoga ko bi razbijao izloge i izazivao policiju, pa tako nije bilo ni potrebe za policijskom intervencijom. Žvalibaba se smilovao i jedan protest je prošao bez nasilja. Ako to nije za javnu pohvalu, ne znam šta je. Sad, na njegovom skupu u Novom Sadu, može da se desi sve.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.