Foto: Miroslav Dragojević„Znaš šta mi je rekao?“, priznala mi je sestra, u poverenju, „Rekao je da misli kako si stekla imunitet na njegove teze. Kaže: šta god ti saopšti, ti se više uopšte ne nerviraš… Zanimalo ga je da li si učila neku tehniku za smirivanje.“
POBEDA! Pobeda! Prava pravcata pobeda!!! Pobeda u intelektualnom ratu protiv sestrića u pubertetu! … Tehnike samosmirivanja, svakako nisam učila… ali, kad malo razmislim, jeste se nešto promenilo. „Znaš šta ja mislim?“, kazala sam zato, „Mislim da je porastao! Nekako se urazumio i teze mu više uopšte nisu toliko sumanute. Bio nam je u poseti, pre neki dan… i baš smo kvalitetno zablejali.“, primetila sam, „Pričao je o Rimskom carstvu i zašto je Rim bio bolji od Grčke… Ja se s tim ne slažem, jer naravno: Eshil, Sofokle i Euripid – svi oni igraju za Staru Grčku… Ali, govorio je vrlo smisleno. Puno toga zna o Rimskom carstvu i zapravo, bila sam zadivljena! Govorio je kao neki ozbiljan intelektualac.“
„Razumem“, rekla je ponosna majka mladog intelektualca, „Ali, mislim da ti sprema čitav novi nivo provokacije!“
Zvučalo je dramatično, pa ipak volim što me je upozorila… Bila sam spremnija da primetim taj „poluosmeh malog trola“, kada je juče seo pred mene i ničim izazvano upitao: „Znaš zašto na pozicijama moći ima manje žena?“
„Znam“, odgovorila sam mirno, „Zato što patrijarhat hiljadama godina unazad obeshrabruje devojčice. To se zove simboličko nasilje, a posledica je da žene i devojke imaju manje liderskih ambicija.“
„Ne“, rekao je Boris, „Stvar je biološka! Maskulativna energija je projektna energija. Femininativna energija – nije projektna i to je PRIRODNO!“
Reč „prirodno“ bila je naglašena… Ah, to je ta provokacija!
Kad čujem kako se društveni fenomeni, nazivaju prirodnim, obično dobijem alergijsku reakciju, većeg intenziteta. Pa, ipak, ovog puta, bilo mi je drago što je zumer uradio domaći… Morao je da malo da razmisli o mojim opsesivnim temama. Ako se više ne nerviram, zbog njegovih smatranja o istoriji i dnevnoj politici, smatranje koje problematizuje feminističko znanje – moralo bi da upali, zaključio je klinac.
„Ne možeš mi ništa“, rekla sam, „Upravo sam preživela dvodnevni trening o rodnoj ravnopravnosti sa dvadeset devojaka. Ovog vikenda, više me ništa neće izbaciti iz takta!“
„Čak ni ČINJENICE.“, zaključio je ironično. Sada su“činjenice“ bile naglašene.
Duboko sam udahnula… Tetka kao Zen planina, čije podnožje tone u fotelju. „Idem“, kazala sam, „mnogo sam umorna“, pokušala sam da užickam sažaljenje energičnog omladinca. Ipak, omladinac mi je preprečio put.
„Ne tvrdim da su svi muškarci maskulativni.“
„Kaže se: maskulini.“
„Ne tvrdim ni da su sve žene feminitivne!“
Ne kaže se „feminitivne“- ali koja je svrha ove napomene?!
„Tvrdim samo da je maskulativna energija – liderska!“, rekao je glasno.
„Dobro. Vidimo se sutra“, odgovorila sam hladno.
U jednom koraku, opet se nekako našao preda mnom: „ČINJENICE!“, urliknuo je, „ČINJENICE NIJE BRIGA ZA TVOJE EMOCIONALNO STANJE!“ Eskivirala sam provokaciju, sa istom spretnošću kojom ovaj mali eskivira gramatička pravila. Uspešno ignorišem 187cm njegove pojave, a zatim prolazim, kroz ulazna vrata…
Pobeda, govorim sebi. Prava pravcata pobeda!!! Uz „maskulativni“ pokret Novaka Đokovića na Vimbldonu, već trčim nazad, uz stepenište, da iskoristim taktičku prednost i poentiram u foto-finišu… Stajao je u sobi, nespreman i tako uhvaćen u glupoj pozi: u jednoj ruci četkica za zube, dok drugu provlači kroz plamen sveće, upaljene na stolu… Brzo je sakrio onu ruku kojom se igrao sa svećom, a ja sam se pravila kako ne vidim da radi ono što nervira sve odrasle ljude na svetu.
„Borise?“
„Da?“
„TO NISU ČINJENICE! Društveno utiče na prirodu, kao što prirodno utiče na društvo. Zanemariti tu dijalektiku, vrlo je površno i nenaučno. Sem toga, vrlo je nepošteno u smislu argumentacije.“
Strateški promišljeno, izletela sam kroz vrata, ne sačekavši reakciju.
Pobeda! POBEDA!!! Prava pravcata pobeda…
Ipak, od jutros se pitam: jel stvarno pobeda ili je samo poen?! Pred sledeći susret sa sestrićem, preslišavam se iz osnova feminizma. Razmišljam čak i o strategiji napada kao najbolje odbrane: ne igraj se sa vatrom, Borise! To jest: sa svećom!
To jest… kako god – videla sam šta si radio sinoć!!! Ali, to bi bio baš jeftin poen… Skretanje s teme je takođe oblik nepoštene argumentacije.
Činjenice su na mojoj strani, hrabrim se… Ali, činjenica je i da gospodin sestrić, trigeruje sve moje emocije, brže i lakše nego iko drugi. U ovom intelektualnom ratu, to je njegova najveća prednost.
Možda je moja slabost moja „feminitivna“ energija?!
U svakom slučaju, nije lako držati se činjenica, kad si tetka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
