Narodno predanje o duši i dostavi hrane 1Foto: Miroslav Dragojević

Kada podvučem crtu ispod svih vesti, koje smo čuli prošle nedelje, ispod sveta, koji je tempirana bomba i samo čeka da pukne: ispod masovnih ubistava, napada na pisce, ratnih katastrofa i broja zaraženih… shvatam kako je jedna, naizgled mala i nebitna priča, dobila ogromnu pažnju.

Uspostavila se kao događaj s najvećim brojem komentara.

Kao tema, tokom svih naših porodičnih ručkova; kao mim, u prijateljskim i radnim Viber grupama; popular topic na mrežama i u kancelarijama… nešto kao ratluk, uz svaku popijenu kafu.

Jedan dostavljač hrane poslao je privatnu poruku mušteriji, na broj koji je dobio za potrebe dostave.

Mušterija ga je prijavila kompaniji i dostavljač je – čudna mi čuda, odmah dobio otkaz.

JADNO DETE, povikaše Srbi, jer (kad si muško), ovde si dete do svoje četrdeset pete!

Uzalud pričaj kako je otkaz veoma često posledica kršenja zakonskog i etičkog okvira poslovanja kompanije, za koju radiš… jer, Srbi ne vole kad neko dobije otkaz, samo zbog toga što krši nekakva glupa, zakonska pravila!

Taj fenomen bode oči, na svim instancama našeg društva.

Kada Ministar plagira doktorat, ne samo da nije ugrožena njegova ministarska fotelja, već se, naprotiv, priča kako bi mogao biti novi Premijer…

Kada Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva, usput obavlja privatnu advokatsku praksu, braneći visoke državne funkcionere od Naroda – nije da zbog toga mora da trpi neke sankcije.

Štaviše! Snima podkast i piše kolumnu u tabloidu, kako bi mogao da blagovremeno, oštro odgovori drugim kolumnistkinjama, koje ga potkače u svojim smatranjima, makar i po neuporedivo manjem tiražu.

(Ovo pričam iz ličnog iskustva, kao zvezda funkcionerove kolumne „Nebitna u svoja četiri zida“ – pročitajte, zabavno je, ako niste ja!)

I kada Predsednik Republike obavlja funkciju Predsednika najveće političke partije – on to ne radi zato što voli, nego zato što ga Narod i članovi stranke doslovno preklinju… da izdrži… da krši Ustav, da se žrtvuje, zbog opšteg dobra…

Jer šta je Ustav – samo niz slova – spram živog čoveka, od dva metra, neumornog i punog Duše, takoreći: superheroja!

Pa, i kad nekoliko medijskih kuća, godinama, na dnevnom nivou, krši Zakon o informisanju i Etički kodeks novinara, njima se ponovo dodele nacionalne frekvencije, kao da kršenje pravila nismo svi gledali, na televiziji…

Gledali smo, ali nas zabole!

I zašto onda praviti razliku između velikih i malih?!

Zašto bi jedan mali dostavljač dobio otkaz, zbog prekršaja, kakvi se velikima ne samo tolerišu, već i tretiraju kao povod za profesionalno unapređenje?

Sem toga, Srbin je DUŠEVAN ČOVEK! Srbin ima ogromnu Dušu, pa kad u priči o jednom otkazu, nasluti elemente romantike, spreman je Srbin za LJubav da ubije… i poslodavca, koji se drži pravila (ko da u LJubavi ima pravila!) a posebno svaku drukaru, tužibabu i kurvu, koja je – naravno – žena, jer sve su žene kurve…

Osim u slučaju kad su vas rodile: onda su majke-kraljice-svetice – žrtve… Ipak, sve druge žene, koje su, recimo, rodile druge ljude ili još gore: nisu ni rađale – kurve su, dok se ne dokaže suprotno!

U slučaju žene koja je prijavila dostavljača, zbog male zloupotrebe podataka, koji uključuju njen lični broj telefona i adresu – nije se dokazalo. I zato: KURVAAA, povikaše Srbi, jer Srbi vole to da viču.

Srbi, takođe, vole da domaštaju sve informacije koje u priči nedostaju, pa je u narodnom predanju o dostavi kobaje, dostavljač istog časa postao dečko, student i lepotan („Pa, ceo dan je na biciklu, sigurno da je razvijotka!“) a žena koja ga je prijavila – kurva nedojebana, neurotična i histerična, zla feministkinja koju majka nije naučila da poslušno primi mušku validaciju, isto onako kao što prima dostavu hrane, pa ostavi bakšiš… Narod tako kaže, a narod nije uvek u pravu, ali je uvek u većini, pa je glasan – što je isto kao da je u pravu!

Verzija u kojoj je, recimo, ona žena, zbog one poruke, dobila batine („Što samo tebi dostavljač šalje poruke, dala si povoda, kurvo!“) ili verzija u kojoj je ista žena žrtva nasilja i proganjanja, kao i verzija u kojoj je žena stara, sama i uplašena – jednostavno je nezamisliva… jer su jedina pravila u koja ovaj Narod veruje – nepisana pravila pričanja stereotipnih priča.

U njima su sve žene kurve, a svi muškarci – hajduci… i kada razmislim o ovoj pojavi, još jednom shvatam da je Srbija veoma opasno mesto za život.

U svetu koji je tempirana bomba i samo čeka da pukne, Srbija je tajmer, i to pokvaren. Ovde je odavno puklo i svi su odavno pukli… a to što kucka i odbrojava, to je ta naša Duša, jel tako?!

E, pa ta Duša nam je kvarna… i ne mogu, a da ne pitam: ko vam je ovo radio?!

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.