Reforme na Balkanu, kada se nekim čudom i dešavaju – tako je otprilike sugerisala Angela Merkel u intervjuu povodom konferencije o Balkanu koja se ove nedelje održava u Berlinu – odvijaju se puževom brzinom. Ovom opaskom ona verovatno nije ciljala ni na koga konkretno. Govorila je, uopšteno, šta misli o tim Balkancima.
„Znate, Balkan baš i nije u središtu nemačke spoljne politike“, rekao mi je jedan nemački analitičar kada sam mu tražio komentar povodom sve učestalijih susreta srpskih zvaničnika sa nemačkim. Tačno, Balkan za Nemačku nije pupak sveta, ali Nemačka ovde ima svoje interese. Primer su aktivnosti Andreasa Šokenhofa, glavnog uterivača nemačke politike u Srbiji.
Da ne pominjemo predstave za javnost poput Foruma Srbija – Nemačka, čija je glavna poruka bila kako je Aleksandar Vučić – zar ne – postao omiljen u Berlinu. Što, naravno, ne znači da vremenom od tog foruma nešto neće ispasti. Pa makar puževom brzinom.
Frustracije koje je Merkelova okusila na, da suzimo okvir, Zapadnom Balkanu u poslednje vreme bile su nekooperativnost Borisa Tadića, njegovo „istorijsko ne“ Nemačkoj, posle ubistva nemačkog vojnika na severu Kosova i postavljanja barikada 2011. i nekooperativnost Hrvatske u slučaju Josipa Perkovića, bivšeg udbaša kojeg Berlin sumnjiči za ubistvo bivšeg direktora Ine Stjepana Đurekovića u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, a kojeg je Zagreb odbijao da izruči.
Merkelova je ljutito napustila Beograd posle susreta s Tadićem, otprilike u ovo vreme pre tri godine. Tadić je izgubio izbore, a nova vlast počela je da radi sa Berlinom. A u Zagreb 2013. kancelarka uopšte nije htela da ode, iako je planirala, zbog odbijanja Hrvatske da izruči Perkovića. To Zagrebu baš nije prijalo, pa je popustio, i izručio prvo Perkovića, a onda i Zdravka Mustača, još jednog bivšeg udbaša, takođe zbog ubistva Đurekovića.
Ne, odnos Srbije prema krizi u Ukrajini, pogotovo prema Rusiji, uopšte nije bio tema razgovora Ivice Dačića i nemačkog šefa diplomatije Frank-Valtera Štajnmajera u petak u Berlinu, objašnjavao je Dačić kad se vratio. Razume se, uopšte nema ni pritisaka na Srbiju. „Nemačku je zanimalo da li Srbija ostaje na evropskom putu“, rekao je Dačić. Nije šija nego vrat.
Dačić i Vučić u četvrtak idu na berlinski samit. Vučić, poznat po rečenicama kao što su, parafraziram, „znam kako ću da skončam“, „ja sam nesrećan čovek“, „ostaću jedini ojađen i napušten od svih“, prošle nedelje izgovorio je povodom „demarša“ EU na konferenciji za medije sledeće, citiram: „nema razloga za brigu, budite vedri i raspoloženi“. Uz objašnjenje da nema demarša. A istina je da, formalno, to nije bio demarš, ali, faktički, jeste bio pritisak.
Vučić je rekao da nam je EU najveći partner i prijatelj, dan pošto je u medijima, povodom „demarša“, stvorena atmosfera kao da je reč o ultimatumu Austrougarske.
Naravno da će se u Berlinu stvari, uglavnom, vrteti oko Ukrajine, Rusije i Kosova. Vučiću i Dačiću želim da dobro manevrišu. Ako manevarskog prostora još ima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
