Ode Janši glava 1Foto: Luca Marziale / Danas

Janša je napisao nezvanični dokument prema kojem bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da krenu ka svetlijoj budućnosti izgradnjom velike Srbije i velike Albanije.

Janša to možda, u stvari, nije napisao jer je to na neki indirektan način negirao, ali je ostavio prostor za spekulacije koje su se otkako je „non-pejper“ objavljen u medijima odatle raširile po ministarstvima spoljnih poslova, vladama i predsedništvima u regionu, sve do Brisela.

Bilo da je napisao ili ne, ispostavlja se, sudeći po Vučićevoj reakciji, da Janša čeka u redu da dobije titulu „Osvedočeni prijatelj srpskog naroda“, ustanovljenu nekad davno na TV Bastilji.

Šta li bi o Janši, ministru odbrane Slovenije koja se otcepljuje, Aleksandar Vučić iz 1991. godine – kad bi sad mogao da ga vidi – rekao Aleksandru Vučiću iz 2021?

Ne bi mogao da dođe do reči od bljuvanja vatre ovog Vučića, koji je strastveno stao u odbranu Janše od „dela srpske elite“ koja, rekao je, ima „izražen autošovinizam“, koja je „kvaziintelektualna ili pseudointelektualna“, koju čine „podrepaši“, koja „diže dreku“ i „koja misli da svaki put kad bilo ko pomisli da Srbi treba da nešto dobiju, pa makar to i nije tačno i da ne postoji, da tom treba odrubiti glavu“.

A Janša je navodno, prema dokumentu koji je možda napisao, pomislio da Srbi(ja) treba da dobije sitnicu – polovinu teritorije Bosne i Hercegovine.

Kao što bi Albanci trebalo da dobiju takođe sitnicu – veliku Albaniju.

S obzirom na to kako je Vučić reagovao, izgleda da je jedina prepreka za ostvarenje plana velike Srbije i velike Albanije, kojim „Srbi treba da nešto dobiju“, deo srpske elite koju je još, u dva nastupa za nekoliko dana, nazvao i „beogradska čaršija“.

Turcizmom je podsetio na dobre, stare Osmanlije, koje su bile sklone odrubljivanju glava, što je legitimno poređenje pošto i „beogradska čaršija“, kako je sugerisao, želi da mane sabljom i Janezu Janši odsiječe glavu.

Ali je upotrebom reči kojom se nekad opisivalo najuže središte grada zaličio i na hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji više puta sa gađenjem govorio o „beogradskoj čaršiji“.

S tim da Milanović kad to kaže misli na one koji bi da prave veliku Srbiju, a kad to kaže Vučić misli na one koji su protiv velike Srbije.

Kad to Milanović kaže ima na umu opasnosti po predziđe kršćanstva, a kad to kaže Vučić misli na opasnost da „Srbi „ništa ne dobiju“.

„Zašto niko u beogradskoj čaršiji ne podigne dreku kad se svaki dan nudi Velika Albanija, e to je normalno“, rekao je Vučić govoreći o planu prema kojem je jedna balkanska kvaziimperija, velika Srbija, uslov postojanja druge balkanske pseudoimperije, velike Albanije.

I obratno.

Ko je u javnost i zašto pustio non-pejper famu o završetku fragmentacije Jugoslavije bog sveti zna.

Vučiću, jednom od ko zna koliko osumnjičenih, volšebni plan dobro dođe u kontekstu njegovog, a drevnog, načina vladanja stvaranjem podela. I potiskivanjem stvarnih problema u Srbiji i komšiluku.

„This time next year we’ll live in Greater Serbia“, rekao bi Del Boj. A ako ne baš sledeće godine, možda za pet, deset godina, kad u Belu kuću dođe onaj stari ili neki novi Tramp. U skladu sa ideologijom srpskog nacionalizma Vojislava Šešelja: kad međunarodne okolnosti postanu povoljne.