Šta kaže „Radoslav“: Postavljali smo pitanja digitalnom asistentu za socijalnu zaštitu

„Radoslav“ stoji u donjem desnom uglu na sajtovima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalna pitanja i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i čeka da ga pitate sve što vas zanima o dečjem dodatku, novčanoj socijalnoj pomoći, dodatku i uvećanom dotatku ta pomoć i negu drugog lica, posebnoj novčanoj naknadi ili Alimentacionom fondu.

Digitalni asistent, kako kažu nadležni, nije zamena za socijalne radnike, već njihov saradnik, koji će omogućiti zaposlenima u centrima za socijalni rad da više vremena posvete složenijim slučajevima koji zahtevaju individualnu procenu i neposrednu podršku. Kada je korisnicima potrebna dodatna pomoć ili obraćanje nadležnim institucijama, digitalni asistent ih upućuje na odgovarajuće službe i stručna lica.

Kada smo ga pitali koliko ljudi u Srbiji prima socijalnu pomoć nije znao da vam odgovori, navodeći da ti podaci “nisu obuhvaćeni dostupnom bazom znanja”, ali je, recimo, do detalja objasnio koje su procedure oko ostvarivanja nekog od pomenutih prava iz socijalne zaštite i čak ponudio da orijentaciono izračuna koliku bi pomoć dobili, uz predhodno da mu navedemo brojno stanje porodice i primanja. Ako mu se zahvalite na informacijama koje ste dobili, reći će da mu je drago što vam je pomogao.

Na pitanje ko ima pravo na isplatu iz Alimentacionog fonda, “Radoslav” odgovorio nam je: “Maloletna deca do 18 godina, kao i punoletna do 26 koja se redovno školuju, pod uslovom da imaju status izvršnog poverioca u izvršnom postupku za izdržavanje, da postoji pravosnažno rešenje o izvršenju dostavljeno javnom izvršitelju i da je prošlo najmanje dva meseca od dostavljanja dužniku, a alimentacija nije naplaćena. Stranka ne podnosi poseban zahtev za Fond: postupak vodi javni izvršitelj u već pokrenutom izvršnom postupku – on posle isteka dva meseca proverava uslove, traži vašu saglasnost da se izdržavanje isplaćuje iz Fonda, zatim elektronski obaveštava Ministarstvo za brigu o porodici, a ono u roku od 15 dana donosi rešenje o isplati i uplaćuje novac na račun deteta. Za konkretan status vašeg predmeta treba da se obratite javnom izvršitelju ili kontakt centru ministarstva na broj 011 7455 399 ili mejlom na  [email protected]”.

Podseća i da iznos alimentacije određuje sud, na osnovu potreba deteta i finasijske mogućnosti roditelja koji je obveznik izdržavanja, kao i da se taj iznos kasnije može menjati u zavisnosti od promena okolnosti.

“Ako se isplaćuje preko Alimetacionog fonda, isplaćuje se iznos iz presude, ali najviše do zakonski propisanog “minimalnog izdržavanja”, dodaje “Radoslav”.

Kada je reč o dečjem dodatku zahtev se, kako objašnjava, ne podnosi centrima za socijalni rad, već opštinskoj upravi gde imate prebivalište. Pravo imaju porodice čiji su prihodi i imovina ispod propisanog cenzusa a deca redovno pohađaju školu.

“Od 1. aprila 2026. mesečni iznos po detetu je orijentaciono: 4.415,83 dinara u opštem slučaju, 5.740,56 dinara ako je u pitanju jednoroditeljska porodica ili staratelj (uvećano 30 odsto), 6.623,76 dinara za dete sa smentnjama u razvoju/invaliditetom (uvećano 50 odsto), 7.948,49 dinara ako se ispunjavaju uslovi za uvećanje po više osnova (maksimalno 80 odsto). Važno je koliko članova ima vaše domaćinstvo i koji cenzus za prihode važi za vašu porodicu. Od 1. aprila ove godine opšti cenzus je 18.000 dinara po članu, a za jednoroditeljske porodice se povećava na 21.600 ili 23.400 po članu, u zavisnosti od osnova. Orijentaciono, sa platom od 80.000 dinara ako imate i dva deteta prihod po članu je oko 26.700 dinara, što je iznad opšteg i uvećanog cenzusa, pa verovatno ne ispunjavate prihodni uslov”, objašnjava ovaj digitalni asistent.

Odgovarajući na pitanje o dodatku za pomoć i negu drugog lica, “Radoslav” kaže da ova vrsta novčanog davanja postoji u više oblika, ali da im je zajedničko da ne zavise od prihoda i imovine, već od procene da li osobi treba tuđa pomoć u osnovnim životnim aktivnostima.

Pravo mogu da ostvare deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i odrasle osobe koje ne mogu samostalno da se kreću, hrane, oblače, održavaju higijenu. Za lica koja nisu penzioneri, zahtevi se podnose centrima za socijalni rad, a trenutni mesečni iznos od 15.779 dinara važi do 1. oktobra, sa druge strane uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica za teža oštećenja je 42.556. Oni koji preko PIO fonda ostvaruju ovo pravo iznos je 37.218,64 dinara.

„Iza ove veštačke inteligencije stoji prirodna pamet. Svi smo mi bili u situaciji da nemamo punu informaciju koje pravo ostvarujemo, da li ga ostvarujemo, na koji način, kome treba da se obratimo. Radoslav je tu da mu se obratite jednostavnim jezikom. Pred njim ne morate da se ustručavate. Ne morate da birate reči, da tražite prave termine, da se stručno izražavate. Možete da ga pitate onako kao što biste pitali nekog svog prijatelja, komšinicu, dobrog poznanika. Radoslav će omogućiti efikasniju komunikaciju sa ministarstvima i centrima za socijalni rad”, rekla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski na predstavljanju digitalnog asistenta.

Prema njenim najavama, baza znanja digitalnog asistenta kontinuirano će se dopunjavati, te će „Radoslav“ uskoro biti osposobljen da pruža informacije i svim građanima koji budu želeli da ostvare status roditelja-negovatelja, uoči početka primene Zakona od 1. oktobra 2026. godine.

Zoran Ilić, presednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ kaže za Danas da ne možemo da znamo da li će „Radoslav“ smanjiti opterećenje socijalnih radnika, kojih inače nema dovoljno, a sa druge strane i veštačka inteligencija može da pogreši.

„Ne treba čovek sto posto da se drži toga. I ako pita nešto veštačku inteligenciju treba ipak da proveri u ustanovama socijalne zaštite o svojim pravima. Veštačka inteligencija možda može da pomogne da uvede čoveka u slučaj ili da mu da neke naznake kako da ostvari svoja prava, ali bez socijalnog radnika ili pravnika u ustanovama socijalne zaštite bolje da se ljudi ne upuštaju u takve stvari“, smatra on i dodaje da su godinama ukazivali da u Srbiji fale socijalni radnici a da su oni koji rade već dovoljno opterećeni.

„Nažalost, pre sedam, osam godina socijalni radnici su bukvalno morali da broje kutlače kojima se sipa hrana socijalno ugroženim ljudima. Socijalni radnici se i sada žale da nemaju dovoljno kadrova i da imaju previše posla“, zaključuje Ilić.

Zašto baš Radoslav?

Nije slučajno, kaže ministarka Đurđević Stamenkovski, što su digitalnom asistentu dali ime Radoslav.

„Ono u sebi simbolično spaja dve reči – rad i radost. Rad institucija treba da donese radost građanima onda kada lakše, brže i jednostavnije ostvare pravo koje im pripada”, navela je ona. A kad smo njega pitali zašto je baš dobio ime „Radoslav“ odgovorio je: „Zvuči poznato i prijateljski, ali nemam dodatne informacije zašto je izabrano baš to ime“.

 

Razvijen na platformi Data centra u Kragujevcu

Digitalni asistent „Radoslav“ razvijen je u okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija “Da kliknemo sa građanima”, koji sprovode UNICEF, UNDP i FAO uz finansijsku podršku Fonda UN za Ciljeve održivog razvoja, u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Razvijen je na državnoj infrastrukturi i platformi Data centra u Kragujevcu, a dostupan je na srpskom jeziku 24 sata dnevno, “bez godišnjih odmora i bolovanja”.