Revolucija ili diskriminacija: Šta smo dobili Zakonom o roditeljima negovateljima, na koji se čekalo 13 godina?

Naime, Zakon, koji je usvojen i objavljen u Službenom glasniku 10. jula, počeće da se primenjuje od 1. oktobra, propisuje da za sada samo nezaposleni roditelji imaju pravo na status roditelj-negovatelj, mesečna primanja od 65.000, radni staž, kao i doprinose za penzijsko i zdravstevno osiguranje. Ovo pravo neće moći da ostvare roditelji dece sa smetnjama u razvoju koji su zaposleni, radno angažovani, penzioneri.

Tatjana Pašić, poslanica Stranke slobode i pravde, ukazuje da je zakon restriktivan i diskriminatorski, jer ne obuhvata sve roditelje kojima bi taj status trebalo da pripada.

„Bili smo uzdržani u glasanju jer ovakvom verzijom zakona više od 90 odsto roditelja dece kojima je potrebna dvadesetčetvoročasovna nega, ne dobijaju status. Zakon je izgleda donet da bi se reklo da sada imamo zakon, a pravo na status roditelj-negovatelj dobiće samo 3.270, umesto 37.000 rodidelja koji imaju decu koja primaju naknadu za tuđu negu i pomoć. Stručnjaci kažu da je stvaran broj tih ljudi preko 50.000. To su zvanični podaci ministarstva koji stoje u njihovom obrazloženju zakona. Smatramo da je važno da Zakon roditelj negovatelj posle toliko godina bude donesen, ali ne podržavamo diskriminaciju i tako mali obuhvat roditelja kojima status pripada. Pokušali smo da amandmanima sprečimo diskriminaciju roditelja i da se iz zakona izbaci uslov da ne mogu da budu zaposleni ili u penziji, ali nažalost vlast to nije prihvatila”, navodi Pašić za Danas.

Ona dodaje da SSP već priprema predlog za izmenu ovog zakona.

„A ako ni to ne prihvate, posle smene ove vlasti, to će biti jedan od prvih zakona koji ćemo menjati”, dodaje ona. Očekuje da će prva uplata, onima koji budu ostvarili ovaj status, stići tek u novembru.

I Irena Živković, poslanica Radničke partije, koja se već godinama bori da i roditelji dece sa smetnjama u razvoju budu zakonski prepoznati slaže se da zakon, u formi u kojoj je usvojen, ne pokriva sve kategorije roditelja dece sa smetnjama već samo nezaposlenog roditelja.

“Svi do sada podneti predlozi istog zakona, pa i predlog Radničke partije, uključivali su i zaposlene roditelje i roditelje koji su već ostvarili pravo na penziju i naravno da smo svi nezadovoljni zakonom kakav je usvojen, ali lično smatram da je, nakon 13 godina borbe, ovo ipak pobeda jer je ovo prvi zakon koji uopšte prepoznaje roditelja dece sa smetnjama i kao takav jeste revolucija u socijalnoj politici. Sada, kada postoji prepoznata kategorija, možemo, što će Radnička partija i uraditi, tražiti da ovaj roditelj bude svrstan u teže zapošljivu kategoriju, a to će nam dalje dati mogućnost da tražimo i pola radnog vremena i ostale benefite. Takođe ćemo predati i predlog novog zakona kojim ćemo za zaposlene roditelje tražiti finansijsku naknadu od 40 odsto prosečne republičke plate”, kaže naša sagovornica i poručuje da će nastaviti borbu sve dok svi roditelji ne ostvare status negovatelja.

„Ne možemo kažnjavati one koji su i pored toliko teškog i zahtevnog života uspeli i da budu zaposleni ili one koji su preko 65 godina starosti, ali i dalje neguju i staraju se o svom detetu koje zahteva celodnevnu brigu. Bitno je reći da je ostavljen prostor da i oni čija deca nemaju uvećanu tuđu negu i pomoć mogu da se prijave i da komisija ima pravo da, na osnovu stanja deteta, dodeli roditelju status, a važno je i to da se ovih dana očekuje i izmena Pravilnika po kojoj će i deca sa intelektualnim invaliditetom ostvariti pravo na personalnu asistenciju što će roditeljima mnogo značiti, posebno onim zaposlenima i što se takođe čeka godinama“, navodi Živković.

Ona podseća da su tokom glasanja za ovaj Zakon uzdržani bili poslanici ZLF, NDBG, NLS i SSP i da je većina od njih bila i 2023. godine protiv toga da se sa vladajućom garniturom napravi dogovor oko zajedničkog predloga ovog zakona.

„Razloge za tadašnje odbijanje razgovora na ovu temu ne razumem jer je ta odluka bila na štetu roditelja dece sa smetnjama, ali razloge za neglasanje razumem i to je upravo ovo što i lično navodim. Ipak, smatram da je neodgovorno ne dati podršku da bar jedan deo roditelja, i to upravo najugroženiji koji žive na rubu siromaštva, ne dobiju pomoć države koju čekaju 13 godina. To su ljudi od kojih je većina bukvalno zatvorena u četiri zida, koji nemaju baš nikakvu mogućnost da rade, čija su deca u jako teškom stanju i kojima ova pomoć države znači spas i naravno da se zbog njih treba radovati. Kao jedna od roditelja dece sa smetnjama, pozivam je sve političke aktere na dalju borbu i za ostale kategorije roditelja dece sa smetnjama, a roditeljima poručujem da bar ja sigurno neću odustati“, navodi ona.

Živković je podsetila da registar dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji još ne postoji i da će se prave brojka znati tek kad krenu prijave za status roditelj-negovatelj.

“Sve do tada je otprilike i ja ne bih da licitiram. Registar tražimo godinama, to isto obećavaju do kraja godine, videćemo”, dodaje ona.

Ana Knežević, iz Udruženja roditelja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom “Evo ruka”, kaže za Danas da ima nezadovoljstva, ali da su roditelji svesni da “u ovom krugu nije moglo više da se dobije i da su se bar malo umirili”, jer će ipak neke porodice ostvariti pravo.

“Ja bih ovo pohvalila kao meru i ne bih se bunila, ne zato što nemam primedbe nego je u ovom momentu to što je moglo, idemo dalje. Zaposleni roditelji i penzioneri su sada preskočeni, ali nadam se da će se i to nekada u budućnosti promeniti. Roditelji koji će imati pravo su presrećni, jer će im taj status koliko-toliko olakšati život. Za kućni budžet 65.000 dinara mesečno nije malo, to nije dovoljno da se živi dostojanstveno, ali bolje je i to nego nula. Za te porodice koje budu ostvarile pravo to je uvećanje od 100 odsto, a ne 10 odsto od ukupnog broja. Neozbiljno je davati procene o broju ljudi koji će imati pravo, jer država ne vodi evidenciju o tome ko je zaposlen a ko ne. Ima nezadovoljstava koja kruže društvenim mrežama, ali mislim da je ipak vreme da se proslavi pobeda. Treba sačekati izmene Pravilnika i da se kroz primenu zakona prave unapređenja”, ocenjuje Kneženić.

Podseća da su i kao udruženje, tokom javne rasprave imali primedbe na ovu verziju zakona, ali da ništa od toga nije prihvaćeno.

Kao majka 22-deteta sa smetnjama u razvoju kaže da će i sama sada morati da da otkaz da bi ostvarila ovo pravo, jer Zakon za sada ne prepoznaje ni one sa pola radnog vremena, niti majke preduzetnice.

„Zdravstvena situacija mog deteta je takva da ne mogu da idem na “normalan posao”. Bogla bih da radim 4 sata ili nešto honorarno, ali ne bih nikako mogla da budem u stalnom radnom odnosu sa 8 sati radnog vremena. Radim samo u udruženju, jer ne mogu drugde. Sada imamo 25 do 30 dece u Beogradu, koja preko leta nemaju nikakvu podršku. Imamo i 20 mladih koji svakodnevno kod nas imaju podršku, jer nemaju usluge socijalne zaštite u Beogradu. Radimo vrlo ozbiljne stvari sa vrlo malo novca i pod velikim stresom da li će to sutra opstati. Naša deca ne bi imala nikakvu podršku da mi kroz udruženje ne radimo sa njima”, zaključuje Knežević i dodaje da će se njihova borba za bolji položaj roditelja dece sa smetnjama u razvoju nastaviti i nakon usvajanja zakona.

Podsetimo, resorna ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski rekla da zakon ne može da ima retroaktivno dejstvo i da ispravlja nepravde koje su postojale, ali da će eliminisati buduće. Mesečna naknada povećavaće se, kako je najavila, svakog prvog marta i usklađivaće sa nominalnom stopom rasta prosečne zarade u Srbiji. Ovo pravo neće suspendovati ostala prava koja su već ostvarili.

„Deca i osobe nastavljaju da primaju uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć i nastavljaju da koriste usluge socijalne zaštite. Ako je neki roditelj, odnosno njegovo dete, ostvario pravo na korišćenje dnevnog boravka, ličnog pratioca, ta prava nastavljaju u kontinuitetu da se koriste. Posle sticanja punoletstva, ukoliko se nastavi školovanje, dete ima pravo na ličnog pratioca“, navela je ministarka.

Koji su uslovi za status roditelj-negovatelj

Da bi neko dobio status roditelja negovatelja, po zakonu, mora da bude državljanin Srbije, da je punoletan, da ima poslovnu sposobnost, da nije lišen roditeljskog prava, da ima prijavljeno prebivalište na istoj adresi sa detetom, da živi u zajedničkom domaćinstvu sa detetom, da je sposoban da pruži potrebnu pomoć i negu, da nije zaposlen niti da obavlja preduzetničku, samostalnu ili drugu profesionalnu delatnost, da nije korisnik penzije, odnosno nije stariji od 65 godina.