„Za koju godinu zaista neće imati ko da uđe u učionicu i održi čas“: Kako su prošli nastavnički smerovi u ovogodišnjem upisu?

Dekanka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Iva Draškić Vićanović smatra da je jedan od najvećih problema položaj nastavničke profesije u Srbiji, koji opisuje kao „katastrofalan“, zbog čega je sve manje mladih zainteresovano za studije koje vode ka nastavničkom pozivu.

„Ja cenim da za koju godinu zaista neće imati ko da uđe u učionicu i održi čas“, izjavila je Iva Draškić Vićanović FoNetu.

Ona je dodala i da broj nepopunjenih mesta na fakultetima ne bi trebalo da bude jedini pokazatelj uspešnosti tih ustanova, ističući da će Filološki fakultet nakon drugog upisnog roka imati oko 900 brucoša, što smatra dobrim rezultatom u aktuelnim demografskim okolnostima.

Kako je navela, očekivanja da će Fakultet ponovo upisivati više od 1.300 studenata godišnje nisu realna zbog manjeg broja svršenih srednjoškolaca i povećanog broja privatnih visokoškolskih ustanova.

„Stalno u medijima broj od 900 brucoša ostaje u senci upražnjenih mesta, koja više nikada nećemo popuniti. Promenile su se okolnosti u odnosu na period od pre 20 godina i apsurdno je očekivati da ćemo ponovo imati 1.300 studenata“, rekla je Iva Draškić Vićanović.

Prema njenim rečima, problem sa nastavničkim zanimanjima posebno je izražen na studijama srpskog jezika i književnosti, ali slične ili još teže izazove imaju i prirodno-matematički fakulteti.

„Filologija još nije toliko ugrožena kao matematika, fizika ili hemija. Mi i dalje upisujemo nekoliko desetina studenata, dok se na nekim od tih studijskih programa broj upisanih može izbrojati na prste jedne ruke“, rekla je ona.

Podsetila je i na to da je grupa od osam dekana još pre više od tri godine predstavila platformu sa predlozima za unapređenje položaja nastavničke profesije, ali da nije bilo spremnosti državnih institucija da se tim predlozima ozbiljno pozabave.

„Da su naši predlozi prihvaćeni, danas bismo već imali rezultate. To je jednostavan dokument koji ne predviđa velike reforme, već postepene korake za rešavanje problema koji mora biti shvaćen kao društveni, a ne samo fakultetski“, zaključila je Iva Draškić Vićanović.

Dekan Geografskog fakulteta Velimir Šećerov istakla je da je u prvom upisnom roku broj brucoša veći za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, čime je zaustavljen višegodišnji negativan trend, ali je dodala da i dalje zabrinjava slabo interesovanje za nastavničke studijske programe.

Šećerov je izjavio FoNetu da je trenutno upisano 109 studenata, dok ih je u istom periodu prošle godine bilo nešto više od 80.

Prema njegovim rečima, studijski programi Turizam i Prostorno planiranje popunili su sva budžetska mesta, dok je najmanje interesovanje vladalo za Demografiju, na kojoj je upisan samo jedan student.

Poput koleginice sa Filološkog fakulteta, on je ocenio da je jedan od ključnih razloga slabijeg interesovanja percepcija nastavničkih fakulteta, iako Geografski, kako je naglasio, nije isključivo nastavnička visokoškolska ustanova i ima pet različitih studijskih programa.

Šećerov je najavio da će predstavnici Geografskog fakulteta učestvovati na sastanku u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, gde će biti razmatrani načini unapređenja nastavničkih studijskih programa i njihovog položaja.

Dodao je da je slična situacija i na drugim fakultetima koji obrazuju nastavnike, navodeći da fizika, hemija i matematika već godinama beleže mali broj prijavljenih kandidata.

Govoreći o studijskim programima, Šećerov je istakao da su oni modernizovani kroz novu akreditaciju i usklađeni sa savremenim potrebama, ali da pojedini smerovi, poput Geografije, i dalje imaju veliki broj upražnjenih mesta. Na tom programu, koji prima 80 studenata, u prvom roku upisano je svega 11 brucoša.

On je dodao i da ne očekuje popunjavanje kompletne upisne kvote u drugom roku, ali procenjuje da bi Geografski fakultet mogao da upiše još 30 do 40 studenata, na osnovu iskustava iz prethodnih godina, kada je u septembarskim rokovima pristizalo još 20 do 30 odsto kandidata u odnosu na prvi rok.

Šećerov smatra da je problem nastavničkih fakulteta deo šireg problema obrazovnog sistema i da njegovo rešavanje zahteva zajedničko delovanje države i obrazovnih institucija, kroz unapređenje materijalnog položaja, društvenog statusa i motivacije za nastavnički poziv.

Kao ohrabrujući pokazatelj, izdvojio je činjenicu da je ove godine na Univerzitetu u Beogradu u prvom upisnom roku upisano oko hiljadu studenata više nego prošle godine, što ukazuje da su negativni trendovi počeli da se zaustavljaju.

Dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju izradili su 2023. platformu koja bi mogla da unapredi položaj nastavnika i podstakne upis na fakultete na kojima se oni školuju.

Oni su predložili uvođenje specijalnih stipendija i finansijsku podršku u visini minimalne zarade ili više za sve studente koji upisuju i pohađaju nastavničke smerove. Predvideli su i povećanje zarada kako bi se ta profesija učinila cenjenom i konkurentnom na tržištu.

Dekani su tada ukazali i na neophodnost vraćanja ugleda i digniteta nastavnika kroz formiranje sistemskih mera koje bi zaštitile autoritet prosvetnih radnika i osigurale bolji status u društvu. Predložene su i izmene upisnih kvota i programa kroz adekvatnije planiranje upisa i modernizaciju nastavnih planova i programa u osnovnim i srednjim školama.

Odgovora na njihove predloge i ideje nema.