Putuj Makedonijo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Последња дешавања у Македонији (Северној) су била обележена драстичним кршењима основних демократских принципа. Ипак, аутор текста то назива кретањем напред. Изгледа, по аутору, да је то кретање ”напред” далеко важније од демократије и владавине права. Нажалост, он није усамљен у том мишљењу већ му друштво чине готово сви лидери тзв. ”западне међународне заједнице”. Ипак, да се подсетимо, ово није приви пут у Европи да се кретање унапред користи као оправдање за укидање демократије. И Хитлер и Стаљин су користили апсолутно исто оправдање као данашњи лидери запада.

   1. Само за оне који о демократији и парлемантаризму немају баш никакве ваљане представе, професоре, се у овом филму ради о „драстичним кршењима основних демократских принципа“. Чак и успешни референдум није неизоставно обавезујући за парламент – у многим демократијама је он само саветодаван – а неуспели пак референдум никога ни на шта не обавезује! И када је обавезујућ и успео, опет је парламент тај који доноси закон, и опет се само гласови изабраних посланика броје. Ако је референдум успео, и обавезујућ, а парламент се не сагласи да га спроведе у закон, уследили би нови пармалентарни избори…

   2. Podilaženje „narodnoj volji“, koju, u najvećem broju slučajeva, uglavnom nabilduje vladajuća ekipa, nikada nije bila odlika uspešnih i hrabrih političara. Uloga lidera je da vode boljitku onih koje vode, uprkos entropiji“širokih narodnijeh masa“. Toliko.

      1. И ви, и Миливоје Радаковић и аутор текста, као и Радивој Цветићанин имате право на своје мишљење. Међутим, онда морате и да прихватите да будете окарактерисани као непријатељи демократије јер ваши ставови не могу да се уклопе у ниједну дефиницију демократије. Мислим да је, у овом тренутку, небитно да ли сте са вашим ставовима ближи Хитлеру или Стаљину (Лењину). Тек, ви сте, сви заједно, борци за тоталитарно друштво.

         1. У криву сте, професоре; управо је Хитлер поимао демократију мао Ви, и био велики оболжавалац референдума! Македонија је представничка демократија; то значи да грађани непосредно гласају за чланове Сабора, а они онда у Сабору, по својој савести, доносе и изгласавају законе. У свим државама на свету у којима влада демократија, то управо овако функционише. Прочитајте још једном оно што сам Вам раније одговорио у вези односа референдума и парламента, па се јавите ако Вам је потребно додатно објашњење.

            1. Радаковићу, све вас интересује осим чињеница. Крхко вам је знање. Хитлер је дошао на власт после пораза на изборима у Новембру 1932. Освојио је власт, иако на тим изборима освојио 33,09% што је далеко од већине. Власт је добио јер је неко други, не немачки грађани, одлучио да је за Немачку то најбоље. На пример, 22 потписника петиције Хинденбургу који су представљали индустрију, финансије и пољопривреду. Тражили су од Хинденбурга да Хитлера именују за канцелара јер је то, по њиховом мишљењу, најбоље за Немачку. Понављам, немачки народ то није тражио али је добио.

            2. Јесте ли Ви то апологета „немачког народа“, професоре? Хитлерова Национална Социјалистичка Немачка Радничка Партија је добила 33,09% гласова, што јој је обезбедило 44,51% места у парламенту. Следећи је били социјал-демократи са 18,25% гласова, тј. 18,55% места у Рајхстагу. Сви остали – комунисти, центристи, и ини – далеко, далеко мање… А, колико сам упућен, чак су и немачки комунисти мислили да је најбоље да Хитлер и смеђекошуљаши формирају владу – говорили су „прво смеђе, после црвено – мислећи да ће ови на власти доћивети дебакл, као што је и фон Паен мислио, и да ће онда они дочекати својих 15 минута славе. Читајте, професоре!…