Sjene po dvoru 1

Naime, oblik na velikoj beloj zastavi izgledao mi je kao feces ogrnut nacionalnim barjakom, kao simbol onih koji ovu zemlju u isto to pokušavaju da pretvore otkako je sveopšti napredak počeo 2012. godine.

Ali ustanovivši da nisam dobro video i da je to pod trobojkom zapravo ono što ne damo, naše srce – a da brže shvatim pomogle su i pesme na tu temu koje su neki pevali – na trenutak sam se razočarao pretpostavivši kakav je to protest.

Najlakše je, međutim, biti rezigniran kao intelektualci koji su nedavno tvrdili da studenti ne vide šta se to dešava u Srbiji poslednjih godina.

I onda bili demantovani na vrlo praktičan način, jer su upravo studenti glavnina ljudi na ovim protestima, bez obzira na prednjačenje dirigovanih kosovobranitelja i eventualno nekih spontanih, divljanje uglavnom kontrolisanih navijača i isticanje verskih fanatika i nekog raspopa.

Naravno da nema razloga ni za trijumfalizam jer postoji opasnost da se protest koji je postao nacionalni raspline usled nedostatka ciljeva, organizacije i rukovodstva.

Ali razloga za zadovoljstvo već ima: Vučić je prvo onog dana u, recimo, 10 sati rekao da se domovi zatvaraju, u 10 i 2 minuta studenti blokirali saobraćaj, u 10 i 5 Vučić tobože razgovarao sa predstavnicima studenata, u 10 i 7 saopštio da se domovi ne zatvaraju.

Koji dan kasnije saopštava da se Beograd zatvara, dolazi do erupcije besa, Kon izjavljuje da se epidemiološka situacija u Beogradu popravlja, Vučić odlučuje da se Beograd ne zatvara.

Dok se pokoji hoću-neću revolucionar bio razočarao u decu, na dvoru izgleda za tu istu decu, osim straha kad zagusti, još jedino imaju prezir.

Tako je Vučićeva savetnica za medije Suzana Vasiljević na informaciju da joj je šefa pred ambasadom Srbije u Parizu dočekala grupa od dvadesetak srpskih studenata sa transparentom „ti si kovid Srbije“ reagovala u duhu Marije Antoanete: „Čekaćete vi, deco, još malo.

Trenutno sa Makronom sluša kompoziciju Claude Debussy’s Reflets dans l’eau“, napisala je „Suzanne“ na Tviteru. Šteta što studente nije obavestila i šta su jeli i pili u Jelisejskoj palati.

Javnost nedavno od dvora nije dobila odgovor na pitanje otkud Andrej Vučić, u kom svojstvu, nedavno sa svojim bratom, na vojnoj paradi u Moskvi.

Sada je izgleda demantovano da se on tokom jedne od protestnih večeri proluftirao na dvorskoj terasi, i da je to zapravo bio neki oficir.

Kad sam video konjicu na ulicama, prisetio sam se serije „Dimitrije Tucović“ i pomislio, ala je ova vlast retrogradna, mogli su tenkove da izvedu kao Bora Jović devetog marta, pa tehnika je malo napredovala od devetnaestog veka.

A kad pročitah tvrdnju i demanti u vezi sa senkom na dvoru setio sam se nekih drugih istorijskih momenata koje Vučić s vremena na vreme zaziva još otkad je kao prvi potpredsednik vlade jadikovao „znam kako ću da skončam“.

On ne treba nipošto da „skonča“ nego da mirno odstupi s vlasti i ostatak života u miru i pokajanju da provede.

Ovih će dana razni proroci i pametnjakovići da daju razne ideje, pa evo i mog malog doprinosa: ispostaviti kao zahtev rapisivanje vanrednih predsedničkih izbora.