Elem, sećamo se u doba Slobe širom Srbije su organizovani skupovi podrške tadašnjem vođi ne bi li istrajao u svojoj borbi da slobodnu i pravednu Srbiju. Sada je neko drugo zlatno doba u toku, i Prvorođeni jednostavno ne može da se u isto vreme pojavi na više mesta, ali želi da se i njemu pruži podrška, ali da im nekako bude dostupniji. Masovno se organizuju sastanci gradskih i opštinskih povereništava Srpske napredne stranke, na kojima se kliče Prvorođenom i aplaudira ideji, viziji i snazi koja mu je neophodna ne bi li se izborio za što bolje rešenje za Kosovo i Metohiju. Sa tim ciljem je uspostavljena direktna veza na liniji stranački plebs – Prvorođeni.

ON, naravno, nije samo predsednik države, ON je i predsednik tog SNS i kako vidimo, nema nameru da se tu zadrži još neko kratko vreme. U međuvremenu, ON je postao i gradonačelnik Beograda, i predsednik pojedinih opština u Srbiji, tamo gde su proletos bili lokalni izbori. I povrh svega toga, postao je i vlasnik aerodroma u Nišu. Dobro de, nije baš de jure, ali de facto jeste. Čovek sa toliko obaveza, nema vremena da dođe da obiđe sve one od kojih traži da ga podrže i da mu daju podršku da nastavi da se bori za novo Zlatno doba. Okrene Marka, Zelju, Boška, tog nekog Malovića, kaže šta ima da kaže, članstvo mu putem mobilnih talasa pruži dodatnu i preko potrebnu energiju u vidu aplauza i pokliča, i svi namireni. Ovi što bi da ga vide, što su ga čuli, a ON srećan, jer od te dobijene energije pobeđuje san koji ga stalno napada i protiv kojeg se bori svakodnevni vrednim i marljivim radom.

I to obraćanje usledi onda kada mu državničke obaveze dozvole, ali hvala Bogu, koji nam ga btw posla, ima lufta u rasporedu. Nije, doduše, to samo naći rupu u redosledu. Mora da se angažuje neko ko će da pozove nekoga sa kime će ON da priča. Pa, dok se veza uspostavi, pa trista nekih čuda. Sve je to dosta komplikovano za nekoga ko nema pametni telefon. Srećom, ima tu pametnog sveta koji sve to lepo organizuje i Prvorođeni može da se obrati svom članstvu. I desi se čudi – članstvo u Paraćinu i Zaječaru ga je čulo i to na spikerfon.

Kada je ON u pitanju, tu ima nekoliko načina obraćanja, pa samim tim i priprema za ta obraćanja. Jedno je obraćanje novim fabrikama, drugo je obraćanje novinarima, treće je obraćanje naciji, i na kraju obraćanje – članstvu putem mobilnog telefona uključenog na spikerfon i putem mikrofona prenesen na zvučnike.

Za otvaranje fabrike, posebno ako je god Bate Gašića u Kruševcu, potrebno je jedno mesec i po dana, cirka 45 dana u stvari, pripremiti se za tako nešto. Ajde to sa novinarima, već im je rečeno i oni znaju i sami šta će da pitaju, ali otvaranje fabrike, to je već ozbiljan posao. Obratiti se novinarima, dakle, to je sasvim ok i tu nema problema. Problem nastaje kada treba da se obrati naciji. NJegov glasnogovornik iz velikih dubina, najavio je pre desetak dana da će u narednih 48 sati Prvorođeni da se obrati naciji zbog situacije u vezi sa pregovorima oko Kosova. To je prošlo odavno, a obraćanja nema. Ako je za otvaranje fabrike našem Prvorođenom potrebno cirka 45 dana, biće da je za obraćanje naciji potrebno malo više. Možda se dubinski glasnogovornik zabrojao, pa se zbunivši rekao 48 sati, umesto 48 dana. Nije to nešto mnogo pripreme, cirka tri dana više nego za jednu fabriku. Tako da smo i to razrešili.

I ostaje nam to obraćanje članstvu. Procenjeno je da je to što se radilo do sada – malo. Pri tom, Zadruge više nema, a nema ni njega odavno. Nema ga ni kod Sarape, a Marić eno pušta kosu od tuge i žalosti što ga nema u studiju da ga usreći na srećnoj televiziji. Kaže da se i mahovina uhvatila malo po ćoškovima. Spasonosno je rešenje pronađeno u telefonu, čak ne mora ni da bude mobilni. U njegovo ime neko pozove sa fiksnog i gle radosti – svi ga čuju i aplaudiraju. To se zove napredak. Digitalizacija naprednjaka u par koraka. Sada kada naprave i aplikaciju – Vučić koling, ma ima da ide ko salata. Ne samo to, nego će od muke da crknu i Đilas, i Janković, i Jeremić, i taj novi lik Šolak. I njima će da se javi sa – Alo, ovde Vučić!

Napredovalo se od onih direktnih obraćanja iz Haga Centralnoj otadžbinskoj upravi kad je Šešelj grmeo iz dalekog Ševeningena. Sada je to masovno obraćanje, a stoji se samo kada se aplaudira. Doduše, mora i da se tapše, a i da se poradi. Paraćincima je rekao da ako on može da se vikendom bori sa Tačijem, ima i oni da se bore protiv onih koji su na vlasti u Paraćinu. Zaječarci nemaju protiv koga da se bore, jer je taj prešao na njihovu stranu, pa im je samo najavljena nova fabrika. Vi ostali, malo strpljenja, možda i vama uskoro zazvoni telefon.