Foto: FreeImages_Cierpki

Oduvao je rezultatom na poslednjim izborima, osvojio apsolutnu većinu, koju će dodatno da pojača sa nekima koji nestrpljivo čekaju na Njegov mig i umigolje se u Njegov borbeni kabinet, opoziciju sveo na nivo komarca, i uživa u plodovima svog rada. Nema veze što još nemamo Vladu, koga to zanima kada imamo Njega. Verovatno smo jedina zemlja gde je sve jasno, a Vlade nema, ali nije to mnogo ni problem. Ono što je problem jeste potcenjivanje sopstvenog naroda i to višegodišnje. Za sve što je problem, evo treći put te reči, u ovoj zemlji kriva je opozicija i poneki novinari. Ta mala, maltene statistička greška u srpskoj političkoj numeraciji, ne da Njemu da ni to malo vremena što ima da spava, ne spava. Zbog te odvratne opozicije mi još nemamo Vladu, jer On ne želi da je sačini u što bržem roku kako se opozicioni lideri ne bi rastrčali po raznoraznim morima uključujući Maldive i Mikonos. Mogao je, doduše, da tu spomene i one destinacije koje su posetili njegovi, odnosno Vladini službenici i obaveštavali o tome vaskoliki narod na Fejsu i Instagramu. Da li je to ozbiljan razlog za neformiranje Vlade? Teško da će biti.

A kamo se dede odgovornost? Toga, iskreno rečeno, nije mnogo bilo ni pre Njega. Ispada da su komunisti sa njihovom moralnom odgovornošću bili čestitiji funkcioneri nego ovi današnji – proevropski. Zar nije dovoljno da se pogleda u dvorište te velike Velike Britanije, gde je i On sticao svoje bogato radno iskustvo. Beše tamo neki referendum o opstanku u EU? Behu tamo neki ljudi koji su navijali za opstanak podneli ostavke posle odgovora britanskog naroda da hoće da izađu iz EU? Beše tamo negde na brdovitom Balkanu pade neki helikopter sa nekim ljudima koji su poginuli? Beše neko podnese ostavku zbog toga ili ne daj Bože smenjen – apsolutno ne. Da je On ono jutro posle tragedije saslušao lepo ministra vojnog i rekao: „Svaka čast tebi, ministre Gašiću, na svom zalaganju, ali ova vlada je Vlada odgovornih koja će narodu pokazati da se razlikuje od svih drugih i to delima, a ne rečima, ali ti, iako nisi kriv i imao si najbolju nameru, više nećeš biti ministar, jer si odgovoran za ceo sektor vojske“. Ali ne, On ga i dan-danas brani i ne može da prežali što ga je mesecima smenjivao zbog toga što „voli novinarke koje kleknu“, jer tobože nije mogao da nađe adekvatnu zamenu. I opet narod sve to sluša.

Pamtićemo mi svi Njega i njegove kabinete po kilometrima izgrađenih puteva, otvorenim novim fabrikama, stanjem sa BDP-om, javnim finansijama, stabilnošću dinara, nikada većim privrednim rastom u novijoj istoriji Srbije, i to je sasvim u redu. Ali, On mora konačno da shvati da će građani pamtiti da je tokom njegovog mandata ukinut „Utisak nedelje“, da je jedna televizija prestala da bude ono što nekada bejaše, da su neki komunalni policajci, koje nije on izmislio ruku na srce, otimali snimke novinarima, da su neki drugi komunalni policajci pisali kaznu čoveku na pijaci što se „raširio 14 centimetara“ sa lubenicama na Vidikovcu posle čega je čovek preminuo. Pamtićemo Njega i po tome što je bio tehnički premijer države u kojoj je moguće da ljudi sa fantomkama sruše pola ulice, a da On zna ko je, ali eto neće da kaže. I sve to narod ponovo sluša. Pamtićemo Njega i po silnim obećanjima – od kancelarija za brze odgovore, preko boljeg života za godinu, najviše godinu i po dana, pa sve do obilaska svakog klozeta u školama i vrtićima u Srbiji i do primanja građana od pet ujutru. Da ne spominjemo ono o ukidanju duplih funkcija Njegovih stranačkih kolega. A od svega toga ništa nije bilo. I narod sve to sluša.

Ostaće upamćen On i po tome što je morao da proguta mnoge žabe, i to iz svojih redova, plus da pređe sve one crvene linije koje svako ko iole drži do svog i dostojanstva svoje države ne bi. Zar je moguće da Njemu ne smeta sva ona silna blamaža sa lapsusima Zorana Babića, koji se sada sprema za napredovanje u karijeri? Ili onaj nekadašnji potpredsednik Skupštine Srbije koji je italijanskog predsednika nazvao mortadelom, a čitao je sa papira. E, takvom čoveku je pre neki dan predat na upravljanje Skupštinski odbor za bezbednost. Nema On, kao neko ko je završio Pravni fakultet u rekordnom roku sa izuzetnim prosekom i izuzetnim naporom i zalaganjem, ništa protiv da mu gradovima u Srbiji rukovode stranačke kolege sa sumnjivim diplomama, a ima takvih i kod njega u kabinetu. Što mu se na čelu najvećih i najproblematičnijih preduzeća nalaze ugostitelji, oni što žene nazivaju ružnim… Ne smetaju Njemu ni oni kojima se predviđaju državni udari i Njegovo smaknuće, što mu se ulizuju danima i noćima. Smetaju samo oni koji u parlamentu imaju snagu komarca i nekolicina novinara koji, takoreći, i nemaju medije nego deluju na netu. Oni su krivi za sve. A narod sve to i dalje sluša. Dokle više? Jednom će, međutim, shvatiti i On da narod nije ni glup, ni lud. Tada će verovatno biti kasno za sve nas zajedno.

Autor je novinar iz Šapca