P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Elem, nismo stigli ni da se pošteno oprostimo od Kesića i njegove ekipe iz NJuzneta, a „24 minuta“ polako ali sigurno odlazi u istoriju. Svojevremeno smo u jednom finom društvu pričali o tome kako bi građane Srbije više pogodilo ukidanje Kesićeve emisije nego zabrana rada DS. To se, međutim, nije desilo. Jeste nas pogodilo onomad kada je jedna epizoda „kasnila“, pa se skupio neki fin svet ispred televizije. Možda smo legli na rudu i zbog toga što je „istekao ugovor“, pa je „ukidanje“, lepo i praktično upakovano u novogodišnji i božićni paketić koji je uručen Kesiću i ekipi nešto ranije.

Zdrav razum ipak nameće drugi rezon. Kakav ugovor, kakvi bakrači, kakvi pregovori u budućnosti, kakav kraj sezone koja je trajala dva i po meseca. . . Taj mali prozor pun pozitivnog duha, satire i apsurda, morao je da doživi spuštanje roletne. Zamislite kakva bi bila emisija u subotu, 5. decembra: Poligraf pao zbog Vučićeve istine, Kolika je zarada Olje Kovačević, pitaju poreski obveznici Stefanović, Vulin i ona simpatična narodna poslanica, Konačno – „Poslednji čin“ atraktivniji i gledaniji od onog sa Dražom i Kalabićem…

Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da je poslednja epizoda imala 12 minuta reklama. Tog prihoda se neko odrekao. Ko je taj marketinški stručnjak koji bi pre platio reklamu tokom 127. reprize „Poltrona“, nego u „24 minuta“. Srbija je postala zanimljiva zemlja. U našoj otadžbini se ukidaju emisije koje su gledane i koje donose novce. Nešto slično se desilo i sa „Utiskom nedelje“, sećate se. Verovatno ima i naprednjaka koji bi rado gledali i Zoran Kesića i Olju Bećković, nego Macu, Staniju, Orlove i ostalu menažeriju. Dobro, možda diskretno, ali bi voleli.

Preživeli smo mi mnogo toga. Nekada su i cele televizije bile „ukidane“, a o novinama i da ne govorimo. Ništa se naročito neće desiti. U novogodišnjoj noći će nas sačekati pregršt rijaliti programa i narodnjaka. Političari će govoriti o uspesima u ovoj i još boljoj situaciji u Novoj godini, samo neće biti nikoga ko će to sve da okrene na šalu, ko će apsurd da dodatno izanalizira i stavi ga tamo gde treba. Nema još mnogo toga danas u Srbiji. Utisak je da se kreatori naše stvarnosti i svakodnevice neće smiriti dok sve televizije i novine ne budu ličile na Pink i Informer. Kada nam državni udari budu servirani u istom trenutku na svim programima, poput konferencija za štampu u Vladi Srbije, tada će valjda stati.