Naš prvorođeni, doduše, odavno nije spominjao živopisne opise koji se tiču nasilja, ali takoreći bez ijednog „izvini“ oprao je sve izrečeno bolje od deterdženta kupljenog u Italiji ili Nemačkoj, a potvrđeno je da je ta roba boljeg kvaliteta i da više opere od onog kupljenog kod nas.

Tako i taj Laban, da ne kažemo Balvan, smatra da je dovoljno u etar pustiti reč „izvini“ i da se „čupanje grkljana“ pretvori u unutarstranački dijalog, a „pitbulovi“ u simpatične kućne ljubimce patuljastog rasta. Što bi jedna koleginica sa oštrim noktima i umornim glasom sa jednog od ružičastog kanala rekla – neka cveta hiljadu svetova.

Teško da je to normalno, ali u zemlji Prvorođenog sve je potaman NJEGOVOJ volji. Na stranu što bi svaki iole dostojanstveni predsednik odmah uklonio takvog gradonačelnika iz sopstvenih redova. Možda Prvovenčani i razmišlja o tome, ali ga muči da nisu i oni, poput 100 muslimana, izvučeni iz konteksta. Taman posla da je gradonačelnik Subotice, bio on Laban ili Balvan, svejedno, ozbiljno mislio da će nekome da čupa grkljane. Zašto bi to radio kada za takvu aktivnost ima pitbulove.

Bogu hvala pa taj gradonačelnik ni ne pomišlja na ostavku, jer znamo šta se dešava sa takvima. Napreduju do neslućenih visina. Jedan je tako postao čak i šef Bezbednosno-informativne agencije. Potrebno je samo da se napravi neko teško, da ne kažemo šta, da se čovek izvini, odstupi, na trenutak, i samo je nebo granica. Još da je priznao da je magarac poput onog autentičnog Martinovića, ministarska fotelja bi bila već kaparisana.

Za to vreme, sitna boranija uključujući i potpisnika ovih redova, može samo da arlauče, da se čudi, da kritikuje pošto ništa drugo ne ume da radi, i da se gadi mirisa leskovačkog roštilja iako zna da nije u pravu. Mada, ima tu neke korelacije – grkljani i roštilj. Tu su negde. Za Prvorođenog, koji je leskovački roštilj otkrio tek nedavno, sasvim je ok da zbog kvaliteta, ali i prosperiteta tog kraja, ozbiljno razmišlja o zameni sendviča sa pljeskavicom od deset u lepinji sa lukom i tucanom paprikom. Gradonačelnik sa severa Laban, ili Balvan, imao bi amandman i dodao bi, zbog boljeg varenja – grkljane. Tu bi ga sigurno podržao još jedan gradonačelnik, onaj i Leskovca, jer je on još onomad bio toliko hrabar da je u svoj grad doveo giros. Ej, čuveni giros. To bi onda bio kompletan, celodnevni botovski obrok, nešto što bi u razmatranje uzeo i ministar vojni umesto čuvenog suvog dnevnog obroka u toj istoj vojsci poznat kao SDO. Vulin možda za to još nije čuo, jer je vojsku služio isto onako kako su i Tadićeve slike visile po zidovima kasarni.

Elem, Laban, da ne kažemo Balvan, svakako će od svog „izvini“ dobiti neki benefit. Barem jedna Polovina ga više neće proganjati. Ona druga Polovina će morati da odgovara što je izazvala Labana, da ne kažemo Balvana. Saša Janković će morati da objasni svoje reči koje su čuli samo pisci saopštenja SNS koji nisu sačekali da se svari pljeska od Meska iz Leskovca sa puno ljute paprike, a Vuku Jeremiću neće biti dozvoljeno da napravi od Srbije sanatorijum.

Svi Labani, ili ako baš hoćete Balvani, SNS imali su priliku da nauče dobru lekciju. Isplati se napraviti, da ne kažemo šta, ali onda mora da se snosi ogromna posledica i kaže jedno veliko – izvini. Onda na scenu stupaju specijalne snage snabdevene vrhunskim materijalom sa Roštiljijade i prelaze iz defanzive u ofanzivu. Naučio je i Prvorođeni da u Srbiji postoji mnogo značajnijih manifestacija od Egzita i Guče i već se sprema za sledeću. U pitanju je Malogospojinski vašar u Šapcu. Pored najvećeg izvoznog blaga Srbije u vidu estrade pod šatrom, Prvorođeni će imati priliku da se na najvećem, najstarijem i najpoznatijem vašaru u bivšoj Jugi upozna sa neustrašivim vozačima sa zida smrti, brkatom ženom, ali i da srpsku oklagiju mejd baj IKEA kupi po mnogo povoljnijim uslovima nego u onom švedskom butiku.

I svi srećni. I Labani siti i Balvani na broju. Samo sendvičari strahuju od tranzicije ka pljeskavici.

Autor je voditelj emisije „Dobar, loš, zao“ TV Šabac