Kime, možeš li bolje? 1Foto: Luca Marziale / Danas

Politička situacija u Srbiji nikada nije bila dramatičnija nego što je danas.

Upravo okončani lokalni izbori u Mionici i Negotinu su najveći mogući dokaz za ovakvu tvrdnju.

Rezultatima bi bio ponosan i Kim Džong Un.

Prosto je nemoguće da su kandidati Srpske napredne stranke u ove dve opštine dobili skoro isti procenat glasova, iznad 70 odsto, i da su toliko superiorni u odnosu na sve druge.

Na našu sreću, ipak to nije tako kao što izgleda.

Utisak je kao da je rezultat izbora još ranije nacrtan u Predsedništvu Srbije, a onda samo saopšten građanima.

Celu priču jeste malo pokvario izlazak Narodne stranke u Negotinu, ali sve je na kraju došlo na svoje.

Pritom, rezultat od 13 odsto u Negotinu za narodnjake, za mene je više nego neočekivan rezultat, u pozitivnom smislu, s obzirom na okolnosti u kojima su i ovi izbori organizovani.

U Mionici nije bilo nikakvih problema, jer opozicija nije ni učestvovala.

Naprednjaci su bili slobodni da rade svoj posao bez ikakve zadrške, a u Negotinu je posao, pored redovnih specijalnih partijskih jedinica trebalo angažovati i redovne policijske snage u sprečavanju ostvarivanja naprednjačke volje zacrtane u Predsedništvu Srbije.

Ako nekome ni posle ove nedelje nije jasno, ajde da još jednom nacrtamo.

U Srbiji nema izbora i tačka.

Svako ko misli da na izborima može da pobedi ovu zarazu, opasniju od korone, taj se grdno vara i valja ga ozbiljno posaditi na stolicu i pitati ga – zašto izlaziti na izbore.

I da se razumemo, u redu je izaći na izbore, ali treba narodu reći istinu.

Izlazimo na izbore da bismo se dokopali parlamenta i finansiranja, jer više ne možemo da izdržimo.

Ovakav stav, iskreno iskazan, nije neopravdan.

Građani su izmučeni nepostojanjem mogućnosti da vode normalan partijski život.

U Srbiji postoje ljudi koji su spremni da se bave politikom i da nešto rade, ali nemaju gde i sa čime.

Partije su prepuštene anonimnim donacijama kojima se plaćaju prostori i organizuje po neki jednodnevni skup gde se okupe pojedini članovi i maštaju o tome šta bi trebalo da se radi po odlasku naprednjaka.

Izaći na izbore sa namerom da se Vučić pobedi, makar u Beogradu, plašim se da je velika iluzija i zamka u koju su mnogi od nas već upadali. Kroki iz Mionice i Negotina to još jednom potvrđuju.

Ova vlast ne preza od toga da uhapsi člana Izborne komisije na dan izbora ako će da je spreči da osvoji planirani rezultat od 70 i kusur procenata.

Ali, šta smo preduzeli tim povodom i koliko smo spremni da idemo daleko? Šerujemo po društvenim mrežama i čudimo se šta rade.

Opozicija mora da shvati da na predstojećim izborima nema šta da traži ako ne bude imala 20.000 ljudi koji su spremni da brane izbornu volju kao svoju porodicu.

Bez toga, osvojiće na izborima onoliko procenata koliko im Vučić bude odredio u Predsedništvu Srbije.

Bez tih ljudi, koji će na napad i agresiju krvoloka iz SNS odgovoriti brže, jače i bolje, ne treba trčati tu trku.

Nejasno je zašto se fizički napad na biračkom mestu u Negotinu nije našao u primedbi odbora koji je bio nadležan za to biračko mesto, pod uslovom da je tačno da nije bilo primedbi.

Posle najmanjeg nagoveštaja izborne krađe na biračkom mestu mora da se preduzme takva akcija da je glasanje posle toga završeno.

Da li će razbucati kutije, pocepati glasačke listiće, ma i pobiti se na biračkom mestu, više nije ni važno. Ne sme se dozvoliti više nikada da im prolaze ovako jeftine prevare kakvim se služe.

Dakle, da ponovim još jednom – U Srbiji nema izbora i konačno je došao trenutak da to shvatimo, ako još nismo.

A mi se nalazimo u situaciji da kompletna opozicija pristaje da na njih izađe kao ovce na klanje.

Da li više iko ima pravo da se onda ljuti na Nebojšu Zelenovića što je verovao da može da sačuva Šabac i izašao na izbore prošle godine? U šta veruje danas opozicija kada izlazi?

Šta se to promenilo u odnosu na protekli izborni proces?

Ovo su pitanja na koja su opozicioni lideri dužni da nam daju odgovore, istinite.

Kada budu bili iskreni sa nama i odlučili kako i šta dalje, onda bismo mogli da krenemo dalje, ali bez te iskrenosti ne.

Ostvariće taj neki projektovani rezultat u Predsedništvu Srbije, naći će se u parlamentu, dobiće neku kintu za iole prividno funkcionisanje stranaka i to je to. I posle svega toga, i dalje smo na početku, nigde nismo stigli dalje od starta.

Građani Srbije su umorni od starta. Treba im pobeda, treba im svetlo na kraju tunela.

#izVucicemose