Svojim bolesnim ponašanjem doveo je državu na ivicu građanskih sukoba.

Ludilo koje nas je usisalo svom snagom u svoj sistem ne popušta, niti ima nameru da stane. Prvorođenom je samo nebo granica, ne preza ni od čega, i ne mari za sudbinu običnog čoveka. Kod njega u glavi postoje samo njegovi, a svi drugi su nebitni, nevažni, nepostojeći. Jedna od najvećih razlika u ponašanju Slobodana Miloševića i Prvorođenog se ogleda u jednoj više nego karakterističnoj crti koja, u stvari, čini osnovu njegovog sistema – ponašanja medija i njihova zloupotreba.

Milošević je potpuno ignorisao sve ono što se dešavalo na protestima po Srbiji koji su bili upereni protiv njega. Poneko saopštenje, slika nekog nemilog događaja sa ulica i to je to. Prvorođeni, međutim, 24 sata spinuje, iliti narodski rečeno, tera vodu na svoj mlin konstantnim lažima, vanrednim programima. Pored ludila, pokvarenost se ogleda u zloupotrebi ljudi koji su prodali dušu đavolu i spremni su da padaju u nesvest i da glume da su bijeni za „opšte dobro“, dok se bezobrazluk najviše oseća u toj potrebi sa se narod svesno laže iz sata u sat.

Demonstracija toga je zabeležena pre nekoliko dana kada je opozicija pokušala da preda zahtev nepostojećem gradonačelniku Beograda Zoranu Radojičiću da smeni pravog gradonačelnika glavnog grada Srbije – Gorana Vesića.

Od trenutka kada su pokušali da uđu u zgradu Starog dvora, u kojoj bi trebalo da obituje Radojičić, Pink je krenuo sa specijalnom emisijom u kojoj su se sagovornici, potpomognuti uberbotom SNS pešadije Predragom Sarapom, utrkivali ko će više puta da spomene nasilje, fašiste, silovatelje, lopove… Čitava plejada huškačke kamarile se smenjivala u ružičastom studiju ne bi li se iz petnih žila potrudila da već ubeđeno građanstvo dodatno ubedi da smo fašisti i nasilnici. Dok je Milošević ignorisao, Prvorođeni truje i truje srpski narod besprimernim lažima koje prelazi svaki, pa i onaj najgori nivo. Taj nivo se verovatno meri učinkom Gebelsove propagande u nacističkoj Nemačkoj.

I to je nadogradnja Miloševićevog sistema koja danas čini razliku. Dok se Milošević retko kada pojavljivao u mediji, Aleksandar Vučić je samo u martu mesecu ostvario učinak od 26,5 minuta dnevnog pojavljivanja na televiziji. Stvarno stanje je mnogo veće, jer se svako njegovo pojavljivanje multiplicira u informativnim emisijama neprekidnim ponavljanjem onoga što je već jednom rekao. Kako preživeti i opstati u takvim uslovima? Mediji nemaju snage da se otrgnu iz te čvrste naprednjačke stege, opozicija tvrdi da nema para da se napravi neki novi mediji, a Evropu boli uvo za medije u Srbiji. Na zdrav razum, najpre ljudi u Javnom servisu, očigledno, ne možemo da računamo, a da se Sarapa i ostala menažerija zarotira, to je naučna fantastika. Jedino preostaje neposredan kontakt ljudi sa ljudima na terenu, otvoreni studiji po gradskim trgovima, internet i YouTube.

Mnogima je zasmetao upad koji je predvodio Boško Obradović u RTS. Udruženju novinara je zasmetalo i to što opozicija stalno najavljuje da će ugasiti Pink i ostale megafone propagandne mašinerije Prvorođenog kada dođu na vlast, a taj isti UNS se nešto nije oglašavao na ponašanje tih, nazovi, medija prema građanima ove zemlje i prema svakome ko drugačije misli od Prvorođenog. Verovatno su svi ti čistunci srećni zbog činjenice da je Mirjana Karanović oslobodila Pink svojim konstantnim prisustvom u toj kući zla. Evo je i u onoj skaradnoj emisiji Magazin in. Ne bih, međutim, da je više prozivam, jer će u inat svima nama verovatno ove nedelje da završi kod Sarape ili Žike.

Elem, ako nam sve ovo nije dovoljno da se probudimo, trgnemo i osvestimo, onda smo mi sami u velikom problemu i posredno prihvatamo da smo žrtve ovog ludog, pokvarenog i bezobraznog sistema. Tražimo neke izgovore, tražimo dlaku u jajetu, a u stvari mnogo govorimo o sebi. Nismo spremni da se menjamo, ne želimo bolje, večito tražimo izgovore. U Srbiji ne postoji časnije mesto, niti veći patriotizam nego biti u petak u Novom Sadu, i u subotu u Beogradu. Šta imamo važnije od toga? Ako ima, dajte da svi čujemo, a ako nema, onda nema ni izgovora, niti pitanja – kako je bilo na protestu? Ne pitajmo, nego ‘ajmo svi na proteste. Ako to ne učinimo, onda više nemamo ni pravo da se žalimo na Prvorođenog i njegovu vlast.

#izVucicemose