Poput Nedeljka Bilkića, kuka za neimarima, ali ne da mu sagrade most, već da mu premeste brdo. Za razliku od Slobe, koji je hteo da forsira to isto brdo topovima, Prvorođeni se dosetio premeštanja brda sleva nadesno.

Kada svi njegovi šoferi, spremačice, keramičari, kelneri i vazduplohovi nisu uspeli da pronađu rešenje za jedno brdo, naravno da se očekuje da ga ON pronađe, odnosno premesti. A ljudi stoje oko njega i slušaju ga. Treptanje je zabranjeno. Nego šta nego da će da ga premeste. I ne samo njega, to brdo, nego svako brdo koje nam smeta, pa bio to i pojedinac koji nam se suprotstavi na putu ka još zlatnijem dobu. Naše zlatno doba je, na sreću, popločano sendvičima tako da i nije teško doći do njega.

Neki drugi neimari su pohrlili u jednu varošicu blizu velikog rudnika. U Majdanpek, ili kako napisa na Tviteru obrenovački preletač Čučković – Majdampek, i to dva puta. Naravno da izborna fešta na istoku Srbije ne može da prođe bez neimara Zelje. Ovaj neimar zna da kod birača strašno pali štos sa džipovima, naročito onih sa kosovskim tablicama ili još bolje ako tih tablica nema. Došao je i neimar Đuka. On je, doduše, u materiji. Neimari i moleraj su više nego srodni pojmovi tako da je bilo sasvim očekivano izmolerisati jedan „Majdampek“ kako ga slučajno ne bi izmalerisali neki opozicionari. I svi ostali neimari su se sjatili u „Majdampek“, pa čak i oni obični izvođači radova. Usred radnog vremena u desetak autobusa iz bratskog Bora, u „Majdampek“ su dovezeni neimari iz RTB Bor, a u malo više autobusa i onih iz Zaječara. I veliki neimar Šaban Šaulić je uveselio „Majdampek“ svojom pesmom. Kako se, na kraju, izboriti sa svim tim neimarima. Nikako. Međutim, i ti neimari nekada ne iznivelišu libelu kako treba. Obećali mu 75 odsto podrške, a dobi ispod 70. Neuspeh je to za Prvorođenog. Kako će sada kod velikog srpskog prijatelja, naročito tokom bombardovanja, Šredera na svadbu bez 75 odsto. Ne ide se sa golih 67 odsto iz „Majdampeka“ u pijane svatove.

Treća ekipa neimara bavi se kosovskim ciklusom. DŽabe su pokušavali da crtaju neke linije po kartama, neće to niko da vidi. Ali zato ekskluzivitet za kosovski ciklus ne daju nikom. Samo oni vole Kosovo, samo ga oni brane, samo oni znaju šta je najbolje za Srbe koji tamo žive. Nema tog neimara koji će da dozvoli jednom igumanu Savi Janjiću da reč zucne o Kosovu. Može samo ako podrži Prvorođenog, glavnog neimara. Ako jok, e onda kreću neimari u akciju. Ovi neimari nisu obučavani da sami koriguju situaciju na terenu. Kod njih nema prošlosti i budućnosti, rade samo na sadašnjost modu. Ne smeju da se sećaju onoga što je Prvorođeni pričao o igumanu Savi Janjiću, a od srca mu se svojevremeno zahvalio na borbi za srpsku baštinu na Kosovu i Metohiji i za zalaganje da se „nezavisna država Kosovo“ primi u Unesko. Od „veliko hvala“ do „izdajice koja se zalaže za nezavisno Kosovo“ put je, takođe, popločan sendvičima. Prvorođeni sutra da promeni ime, niko se ne bi setio njegovog pravog imena. A da se, za svaki slučaj, ne zaboravi – zove se Aleksandar Vučić.

Tom istom Prvorođenom niko ne zamera, niti ga podseća, da je 19. februara ove godine, ne neke tamo radikalske, kod jednog od svojih megafona izjavio kako su ideje o podeli Kosova neozbiljne i da će svoj stav o rešenju za Kosovu reći krajem aprila ove godine. Možda Prvorođeni koristi neki drugi kalendar sa nekim drugim mesecima, ali danas je 4. septembar leta gospodnjeg 2018. Čuli smo samo, i to nedavno, da se već godina zalaže za razgraničenje. A tog 19. februara je pričao kako je te i takve ideje pocepao u startu.

Prvorođeni ima običaj u poslednje vreme da se busa u grudi kako je hrabar, kako nije kukavica i kako smo svi mi kukavice. Kada neko stalno govori da nije kukavica, sigurno jeste, tu nema dileme. Nije mu dovoljno to što armija naručenih neimara kliče svakodnevno, mora i on da pohvali samog sebe. Sam zna da je kukavica i nije mu lako. Šta je čovek nego kukavica, kada unapred traži alibi za šestogodišnju promašenu politiku i to u vidu jednog bivšeg gradonačelnika i jednog bivšeg bibliotekara iz Čačka. To je danas politika Prvorođenog. Svi su krivi, sem onih koji su, kada je Srbija gubila teritoriju, proširivali stambeni prostor. Ni toga se neimari ne sećaju.

Najgora situacija za čoveka kojem je potrebna pomoć je kada ta osoba odbija da pomisli da ima problem. Dok se takvo stanje ne promeni, u ovoj zemlji će njegovi neimari uvek biti u prednosti nad vidarima i travarima.