Prvo bih se iz Šapca vratio u Beograd, mesto svog rođenja, grad u kojem moja Milica i Đorđe žive svoje detinjstvo.
Da se ja nešto pitam, ne bih dozvolio da kompletni idioti razore pola grada. Dao bih im odmah otkaz zato što se ne tovi prase uoči Božića, već tokom cele godine.
Da li si svestan, Beograde, da se brže stigne od Šapca do tvoje zapadne kapije nego odatle do centra grada. Kada moja kuma sa Banovog brda krene na posao, ja krenem iz Šapca i pre nje stignem na Novi Beograd nego ona na posao. Koji je fantom to smislio, ne znam. U stvari znam. To je verovatno onaj koji sedne sa onim Malim u kola, obilazi te i smeta mu što ne svetliš dovoljno za njega.
Slaviju mnogo volim. Zato me i bole sve te rane koje su ti naneli. Tu su me doveli, u Prote Mateje 14, kada sam se rodio u porodilištu u Narodnog fronta, nekada i sada Kraljice Natalije. Umesto dedine kućice tu je sada Elektrodistribucija. Nedostaju mi one gugutke koje su moja prva asocijacija na Slaviju, onaj stari bioskop gde je sada jedan od dva parkinga i onaj sunčani sat, sećaš se. Tu ispred tog sata sam prodavao kao kolporter Vreme. Sećam se da je Milomir Marić kod mene kupovao svake subote taj nedeljnik. Rekao mi je jednom prilikom da ću da postanem novinar, jer je i Borg prvo sakupljao loptice, pa postao najbolji teniser na svetu. I postao sam, a on to, nažalost, više nije.
Beograd, elem, čine i ljudi. Svako od njih ostavi svoj potpis i trag u Beogradu. Učinio bih da taj trag ostane večan, a ne da bude prefarban ili prekrečen. Ne bih dozvolio da onaj ko nije dostojan postavlja spomenike onima koji su dostojni takvog znamenja. Kontrolisao bih te, Beograde, jer kada čovek nema kontrolu, postane nekontrolisan, nešto poput ovih sada.
Iznad svega i kao prvo, voleo bih te, Beograde. Ovi sada što te vode, ne vole te. Na tebi leče svoje šoferske i kelnerske komplekse. Oni koji nisu igrali klikere na tvojoj kaldrmi, oni koji nisu šetali devojke kada je to trebalo na Kalemegdanu – svete ti se. Plaćaju Acu Lukasa da ti peva u najradosnijoj noći i sa dekoltiranom pevaljkom uveseljavaju narod.
Na kraju, oslobodio bih te straha, Beograde. Ti si veliki, hrabar, jak i moćan. Nema te sile koja tebe može da zaplaši. Niko to i ne može. Možda se u stvari i nisi uplašio, malo si se uspavao. Neće valjda kukavice koje se kriju iza imena svog predsednika, glumaca, profesora, sportista i jedne balerine da pobede. Vreme je da se probudiš.
Autor je novinar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
