Pinkova princeza Vulin 1

Za razliku od Levijatana u rukama ne drže zakone i pravdu, već topuze i člansku kartu.

Jedan od živopisnijih likova svakako jeste ministar vojni Aleksandar Vulin.

Njegovi nastupi na Pinku ovih dana doveli su me u situaciju da ga nazovem – princezom.

Ne samo zbog njegovog ponašanja, već i zbog snishodljivosti uposlenih megafona ove grozote od medija.

Prema njemu se bukvalno ponašaju kao prema princezi.

A princezu ne treba opterećivati tricama i kučinama, tipa – da li se osećate odgovornim zbog još jednog pada aviona i gubitaka života.

Ako se Princeza hvali stanjem u Vojsci Srbije i ako je on najzaslužniji, uz naravno nezaobilaznog Prvorođenog, valjda je po istoj analogiji odgovoran i ako nešto nije u redu.

Ovo mu je bila velika šansa da dalje napreduje, poput Keramičara koji je bio ministar vojni ali je izjavio jasno i glasno da voli novinarke koje lako kleknu.

Osetio se, mukica, odgovornim i podneo ostavku. I umesto da se vrati kupoprodaji kafe i televizija, on postade šef BIA.

Zamislite samo scenu da je Princeza izašao pred javnost i rekao da prihvata odgovornost za pogibiju pilota i pad aviona.

Odmah bi avanzovao u šefa diplomatije ili BIA.

Ovako, mora da nešto zna što mi ne znamo i ćuti. Verovatno mu se smeši neka još bolja funkcija.

Sećam se kada je onomad Prvorođeni, takođe zbog teških i kompleksnih međunarodnih odnosa, odugovlačio do krajnjih granica sa formiranjem vlade, predložio sam na ovim istim stranama da Princeza postane ministar odbrane.

Imao je sve potrebne kvalitete za Princezu na tom mestu.

Poput neke mamine maze, izbegao je služenje vojnog roka.

Do dan-danas ne znamo da li je to bilo zbog kokošijih grudi ili ravnih stopala, ili zbog dobre veze u vojnim odseku.

Njegova nežnost je nadaleko poznata, izgleda i vojnom odseku.

Slepo veruje i što je još važnije – sluša, gazdu naravno.

Verniji je SNS nego svom Pokretu socijalista, uspešno se svađa sa svim susedima, pošto Prvorođeni ne sme.

Šta ćete više za uspešnu ministarsku karijeru.

I sada ga vidim na nekoj još važnijoj funkciji, a znate kako, ako je Ivica Dačić mogao da bude šef diplomatije, što ne bi mogao to da bude i Princeza.

Ili, još gore, šef BIA.

Zamislite kakva bismo tek država bili da Princeza postane prvi čovek srpske obaveštajne službe.

U svom igrokazu na Pinku zakukao je do neba, „preko nekoliko puta“ je pomenuo da ne mora da bude ministar, da se stavlja na raspolaganje vrhovnom komandantu vojske i života u Srbiji.

Čak, ako treba, postaće i novinar. Pade mi na pamet da se vodi borba oko mesta direktora RTS, što ne bi Princeza postao Bujke?

Sve kvalifikacije su tu, da ne ponavljam.

Lakoća kojom Princezu vode kroz emisiju Pinkove zvezdice je nenormalna.

Tu usko instalirani mozgovi ne kapiraju da se rugaju žrtvama kada im se upriliči ministar vojni u studiju posle ovakve tragedije, kada ne postave pitanje om istom ministru o odgovornosti.

Ona plagijatorka ga nije čak ni pitala, nego je iskoristila tvit Dragana Šutanovca u kojem je bivši ministar vojni napisao da aktuelni ministar vojni nije kriv za pad aviona.

Naravno da nije kriv.

Krivi smo svi mi što nismo uspeli da promenimo sistem 6. oktobra 2000. godine.

Da smo promenili sistem, ljudi bi se osećali odgovornim za ovakve tragedije.

Urbana priča koja govori o samokažnjavanju ministra saobraćaja Japana zbog kašnjenja voza god nas nikada neće biti moguća dok se ne promeni sistem.

Zato je Japan tamo gde jeste, a mi ovde.

Prestali smo da bude odgovorni, a što je najgore predali smo se.

Zato nas i jašu ljudi poput Princeze.

Koliko je prošlo od kada je Zoran Babić podneo ostavku na mesto direktora Koridora Srbije?

Isto toliko vremena je prošlo koliko je on i dalje direktor tog istog javnog preduzeća. A mi sve to gutamo i prelazimo preko đubreta koje se po nama prosipa.

Princeza nam se u lice smeje kada nam priča o tome šta mu je rekla jedna od udovica pilota. Šta li je Princeza rekao njoj, to me zanima?

Ima li trunke ljudskosti u takvim monstrumima koji su nam zarobili državu i ispunjavaju svoje dečačke snove.

Srbija će sahraniti još dva svoja verna sina koji su bili pripadnici nikada jače, bolje i savremenije Vojske Srbije.

Neko je lepo primetio, koliko naši piloti lete, broj nesreća je preveliki.

I nije problem što će Princeza da zabori sve te pilote.

Problem je što mi zaboravljamo i prelazimo preko svega toga. Koliko još ova zemlja mora da namiri princeza da bismo konačno krenuli dalje?

#izVucicemose