Povratak na mesto zločina

Valja mu jasno staviti do znanja da je nepoželjan u istinskom gradu heroju u kojem nema mesta za novi naprednjački pir. Novi Sad se već tri meseca čisti od naprednjačkog dreka. Obezglavljen je od onih koji su od njega pravili palanku po svojoj meri. Neki su podneli ostavke, neki su se sakrili u mišje rupe, a neki, poput čuvenog Zobenice koji je hteo da nam nanu naninu, pobegli u Trst.

Ovako pokvarenu ideju o stranačkom skupu u Novom Sadu, predstavi za ljude bez empatije i čovekoljublja, ne bi smislili ni najpoznatiji reditelji horora u svetu. Ti reditelji, doduše, nemaju toliku armiju statista, političkih zombija, koje poput cirkuske rekvizite sele iz jedne sale u drugu. Takav horor Novi Sad ne zaslužuje da vidi posle onolike lepote i slobode koja je proteklih meseci preplavila ulice jednog od najlepših gradova u Srbiji.

Stranka koja je, svojim neznanjem, nestručnošću, alavošću i bahatošću, ubila 15 ljudi sada želi da se vrati na mesto zločina i da sa sebe spere krivicu pričajući o nekom imaginarnom neprijatelju koji hoće da otcepi Vojvodinu od Srbije. Takva ideja postoji samo u glavi jednog čoveka i to kao slamka spasa za koju se uhvatio ne bi li politički preživeo potop koji mu sleduje. Krivicu koju nosi na leđima, ne samo za nadstrešnicu, gaženje i prebijanje studenata, toliko je teška da ne postoji balvan, a kamoli slamka spasa.

Nije bez veze nastala ona narodna da se ubica vraća na mesto zločina. SNS je dokaz da je ta kovanica tačna. Bez ikakvog pardona hoće da na taj način još jednom ubiju, ne samo već poginule, nego i sve nas koji smo, zahvaljujući studentima i svoj slobodoumnoj mladosti, konačno rekli da je dosta. Ruke su vam krvave Aleksandre Vučiću i nema tog stranačkog skupa koji će uspeti da ih opere. To je moguće jedino kada žrtve u Srbiji budu dobili sudsku satisfakciju za sve vaše zločine bez obzira na činjenicu da li su počinjeni zbog korupcije ili uz upotrebu bejzbol palica.

U krajnjoj liniji, ako postoji u njegovoj glavi ijedan, makar i najmanji deo racija, Vučić zna da ne može da na neradni dan, državni praznik, okupi svoje ucenjeno stado. Mnogi od njih, naročito ti lojalisti, otići će ili će se praviti da su otišli na holidej.

Možda bi mu uspelo da ih smesti u SPENS, ali da popuni neku veću gradsku površinu, može samo da sanja. Videli smo kakav je fijasko doživeo u Jagodini. Čak ni tih 17.000 lojalista nije uspeo da okupi.

S druge strane, ni Novosađani viši nisu ono što su bili. Sve ovo što se desilo u protekla tri meseca ih je pomerilo iz težišta.

Teško da su u stanju da oproste sve što su preživeli. Svako od njih je tog 1. novembra mogao da završi pod nadstrešnicom. Svačije dete je mogla da bude Ana kojoj su „naprednjački momci“, Vučićeve dike, dislocirali vilicu. I on ima petlju da se pojavi sa svojim suludim idejama o borbi za Vojvodinu u Srbiji pred tim ljudima.

Čoveku bez skrupula veruje da mu je sve dozvoljeno. Taj ne mari ni za koga niti za bilo šta. NJemu je važan samo on, a ljudima oko njega da on pretekne, jer su nesposobni za bilo šta sem da mu kliču i zbog toga uživaju u blagodetima naprednjačke prljavštine. Treba biti baš bezobrazan i pomisliti da u srpskoj Atini organizuješ bilo šta kako bi zadovoljio svoju sujetu i ubedio, pre svega sebe, da te neko na ovom svetu još voli i želi.

Ostaje nada da će se u toj bulumenti naći neki iole trezven i da će pokušati šefu da kaže da nije pametno uraditi to što je naumio. Šanse za tako nešto su veoma male imajući u vidu da je nemoguće očekivati normalnost od ljudi koji su školska dvorišta po Srbiji šarali srednjim prstom. Za sledeći potez, koji bi trebalo da povuku, treba im prst, ne mora srednji, kako bi ga stavili na čelo i dobro razmislili da sledeći potez koji treba da povuku mora da bude u interesu naroda, a ne raspalog na sitne komade Aleksandra Vučića.

#UćutatiNećemo

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.