Batrgaćemo se koliko možemo, ali to nam je što nam je. Posle deklamovanja ocena sa fakulteta našeg Prvorođenog, na red je došla i gimnazija i to – Zemunska. I divljenje masa.

Za razliku od Pravnog fakulteta, gde su bile desetke, u Zemunskoj gimnaziju ređao je samo petice. Još jedan dokaz da je naš Prvorođeni zaista Prvorođeni, i da ništa pre njega ni postojalo nije, a kamoli imalo petice i desetke. Najbolji đak, najbolji student…

A onda praznina. Crna rupa. Gde se izgubi jedini pravi, jedini pametni, jedini bistri, jedini najbolji. Nema ga. Prazno. Ni zareza, ni tri tačke. Čovek nestade. Briljantna karijera u najavi izgubila se u radikalskim talasima, lepljenju plakata, popisu nesrpskih prezimena po soliterima. Zalutala negde na marginama politike Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica. Svi se pitaju šta bi sa čovekom – ni dana, ni sata radnog staža. Kako je uopšte jedna takva obećavajuća karijera završila na državnim jaslama?

Jedino se ne pitaju oni koji ga vole više nego sebe. Za njih je on instant genije koji svu svoju energiju, marljivost, rad i zalaganje koristi da bi njima bilo brže, jače i bolje. Oni ne očekuju da Prvorođeni pošalje neku sebi blisku novinarsku ekipu da mu zaviri u radnu knjižicu. Ne bi tamo imalo šta da se ni vidi. U njoj nema ocena, ima samo radnog iskustva. U slučaju Prvorođenog, ako ne računamo mandate narodnog poslanika, ministra i mesec dana teškog i napornog rada u Sportskoj hali Pinki – kojeg je i Vojislav Šešelj prepoznao pa ga ja brže-bolje vratio u zgradu Magistrata – ništa. NJente. Prazno.

Kako je briljantan, da ne kažemo najbolji student u istoriji beogradskog Pravnog fakulteta, stao na toj diplomi i zadovoljio se bez da je dalje uložio u svoje znanje. Kako ne položi pravosudni ispit. Ako je verovati, pa čak je i jedan Đuka položio pravosudni ispit, a da to nije uradio Prvorođeni. Nešto tu ne biva. Martinović o tome neće da govori u Skupštini, redakcija Aloa nema nameru da se pozabavi ovim činjenicama. Moguća je zato situacija gde će nas obavestiti da je još u vrtiću čitao Maksa Vebera naglas i nije dozvoljavao jednoj maloj pegavoj, plavoj sa kikicama da spava. Naravno da je naučio da čita pre sve dece, uvek je bio prvi koji je namestio krevet, bio je glavni higijeničar u vrtiću. Još tada mu nije bilo jasno kako je moguće da se u njegovoj grupi u vrtiću neki ne prezivaju na „ić“.

Beograd je mali grad, to svi znaju, i ne može da prođe baš sve tako kako neko hoće. I vrapci na grani znaju da je u Zemunskoj gimnaziji najveća navala bila na smer za novinare. Taj smer su upisivali najbolji osnovci. Oni koji bi se našli ispod crte morali su da se zadovolje sa obrazovanjem za lektore, bibliotekare, itd. I gle čuda, naš Prvorođeni nije upisao smer za novinara. Ne verujete? Mnogi jesu, ali on eto nije. A želeo je.

Mnoge stvari su u mašini za pranje biografije oprane kada je reč o našem Prvorođenom. Neke su čak i peglane. I sve to u cilju da bi se o njemu stvorila što ubedljivija slika kao o spasiocu, čoveku bez kojeg Srbija ne bi imala smisao. I nije problem što narod veruje u te bajke. Taj narod sedi u kući i druži se sa malim ekranima putem koji mu se Prvorođeni služi po principu „ol inkluziv“ usluge. Guta i veruje u to što proguta. Kažu neki učeni ljudi da je najveći stepen laži taj kada ljudi veruju u sopstvene neistine. Prvorođeni veruje da je najbolji, najlepši, najpametniji, najzreliji, najvredniji, najviši, najmarljiviji. I sve to, samo nema nigde radne knjižice.

Da se razumemo. Bilo je na čelu Srbije i ovakvih i onakvih đaka i studenata, ali se niko nije „ku..io“ sa đačkim knjižicama i indeksima kao naš Prvorođeni. Otkud ta preterana potreba, to verovatno nauka ima objašnjenje. Nama idiotima i kretenima, kojih po Prvorođenom ima oko pet odsto u Srbiji, jasno je da je podizanje fiktivnog spomenika potrebno da bi se stvorio lažni autoritet i zabašurile sve one loše i negativne stvari koje se dešavaju i koje će se tek dešavati. Nesposobnost svoju i svojih pokriva lažnim pričama o ocenama, navijanju na Zvezdinom severu, uspesima na ljubavnom planu, čitanju 600 strana na dan. Nego, gde je ta radna knjižica na uvid?