Sledbenici Željka M

Poput svake nenormalne osobe željne slave na društvenim mrežama, i Željko M ima ogromnu armiju botova, naročito na Tnjitteru. Ne postoji nijedna objava na ovoj mreži u kojoj se ne taguje Željko M, a da ogroman broj nepoznatih ljudi, zanimljivih nadimaka, poneko i sa pravim imenom i prezimenom, ne krene u specijalnu operaciju spasavanje ugleda i obraza pomenutog. Neko bi rekao da to nisu živa bića već neki integrisan program koji reaguje na svaku prozivku. Kažu da su ti programi našpanovani na pojedine reči i onda kompjuter odradi ostatak posla, ali hajde za trenutak da uzmemo da su to pravi ljudi.

Jedno od tih živih bića je odgovorio na kontranapad da su botovi Željka M. Poručio svima da ekipa Željka M nisu botovi, već SLEDBENICI. Biti bot Željka M je, nekako, i razumljivo. Da ti čovek kintu da ga braniš na Tnjitteru, ti to pošteno odradiš i goodbye Charlie. Biti sledbenik, u ovakvoj Srbiji, još Željka M, e to ne samo da je strašno, već i opasno. Željko M je sve ono što ne valja u ovoj državi. Verovatno nije pretenciozno, ali on je paradigma ne samo današnje Srbije, nego mnogih Srbija uopšte. Biti sledbenik Željka M znači da smo kao država i narod potpuno omanuli.

Elem, Željko M je sve, sem onog prvog studija u Zemunu, stekao i zaradio koketirajući i služeći onima koji su u datom trenutku na vlasti. Ko zna, možda je i taj studio „pao sa neba“, ali on je najmanje sporan u ovoj priči. Ispilio se iz suknje Mire Marković, ideologa najgore moguće politike u novijoj istoriji Srbije, neka se ne ljute ni radikali, ni naprednjaci. Istog trenutka kada je njen muž pao sa vlasti, Željko M je postao oaza za novu vlast – DOS. Pred kraj vlasti naslednika DOS, počeo je sve otvorenije da koketira sa Aleksandrom Vučićem. Ima taj njuh bez obzira što mnogi tvrde da mu nos služi za neke druge stvari. Morao je i Vučić, međutim, da prođe kroz moćne šake pinkovske industrije. Dan danas pamtimo njegove urnebesne nastupe u emisijama tipa „Plesom do snova“. Ono što je Željko M radio od 2012. godine, isto radi i danas, a mnogi misle da će da nastavi da radi i posle odlaska sa vlasti Vučića, nema reči kojima se efektno može opisati, a da ne izazove mučninu u onome ko ovo čita.

Željko M ne samo da je okaljao grehe zbog saradnje sa „žutima“ nego je postao neizostavan šraf u Vučićevoj mašineriji. Mogao je Željko M da to uradi mnogo suptilnije i pametnije, ali kada si okružen sledbenicima, kao što je slučaj i sa Vučićem, onda je kreativnost nedostižna. Ta uzajamna povezanost dva zla je tolika da Vučića ne bi bilo bez Željka M, ali ni Željka M bez Vučića. Trgovački putnici besramnog novinarstva poput Milomira M, Dragana B, ili najnovije akvizicije jedne od ministarki odlazećeg kabineta Ane Brnabić, nisu ni do kolena vlasniku Pinka.

Željko M je sve to pažljivo koristio za sebe, pa je tako napravio i svoj sistem unutar postojećeg. U tom sistemu posebna uloga pripada sledbenicima. Mnogo su agresivniji i primitivniji od Vučićevih, i za razliku od onih koji u predsednika Srbije gledaju kao u Sunce, ponekad uđu u raspravu na društvenim mrežama, poput onog junaka koji je priznao da su sledbenici.

Botovi su plaćenici. Ako prestaneš da ih plaćaš, malo ko od njih će ostati da ti služi bez nadoknade. Sledbenici su nešto sasvim drugo. Oni su spremni i da „ginu“ ako treba za svog gurua. Čime ih je Željko M kupio, verovatno je kosmička tajna. I odakle ih toliko? Da sam na Vučićevom mestu, ne bih mirno spavao, jer u tom Željku M ima nečeg „Brutovskog“. Taj će gaziti preko svega da bi ostvario svoj interes, a najgori i najopasniji je kada je priteran uza zid. Kao i divljač. U toj situaciji valja zamisliti i te sledbenike. Nema stvari koje ne bi bili spremni da urade za onoga koga slede, Željko M je to.

Željko M je sramota za Srbiju. Njegovo ponašanje u emisiji sa Savom M je dokaz ludila u kojem svi mi živimo. Da je negde duboko pogrešio vidi se po tome što su mu dani bili potrebni da se oporavi. Sledbenici su pokušali da poprave stvari, ali nisu ni oni svemoćni. A, nije ni Željko M.

#izVucicemose