To uzbuđenje se, verovatno, još nije smirilo od silnih pogleda uprtih u onu istu maketu Kule i tržnog centra koja se nalazi u Geodetskom zavodu, koju je gledao i kada je rekao da će ta prva faza biti gotova do kraja ove 2016. godine, jer u nešto drugo nema da gleda. Nešto, ipak, videsmo – deseti sprat i novo obećanje – 2018.

Ostala je, ruku na srce, još koja nedelja do kraja ove 2016. godine, tako da će svi oni koji su kaparisali ili kupili stanove i lokale za prvu fazu možda biti pozvani na uručenje ključeva za svoje nekretnine. Mi obični smrtnici možemo samo da zavidimo srećnicima koji će se do kraja godine useliti u svoje velelepne stanove sa terasama. To inače radimo od proleća 2012. godine – samo zvocamo i ništa ne doprinosimo razvoju naše države.

I treba da imamo razumevanje za NJEGA koji ne voli zvocanje. Pa šta ako je malo omanuo u proceni, gore dole neka godinica, nije od velikog značaja. Ta prva faza bi sigurno bila gotova da mi, zvocari, nismo zvocali i kukali na sva zvona zbog slučaja „Savamala“. Smetali su nam ti fantomi, izmislili smo temu koja je usporila realizaciju kapitalne zaostavštine vrlog nam NJEGA. Toliko smo smetali da najveći radoholičar u državi nije stigao da nam obezbedi obećan bolji život za dve i po, najviše tri godine. Evo trošimo i petu godinu od te dve i po do tri godine, a taj bolji život još ne videsmo. Da se ne greši duša, ima dobar deo ekipe koja živi bolje, jer su mnogi kadrovi sa kupljenim diplomama i završenim kvazi fakultetima bez položenih ispita udobno smestili svoje radoholičarske guzice u udobne fotelje. NJima je bolje nego što će im ikada biti bolje i njih moramo da apstrakujemo. Ali, onaj običan čovek ne može, ruku na srce dragi VI, da kaže da živi bolje. Ako mislite da mu je bolje što mu je uplaćeno, na primer, 5.000 dinara za koje može da kupi 100 kilograma kupusa, nije. Kod nas u Šapcu, baj d vej, može još više, jer je kupus bio 19 dinara. Za nekoga ko je otkrio rad kao socijalnu kategoriju poželjnu za razvoj društva u četrdeset i kusur godina, trebalo bi da malo imate obzira prema ljudima koji su sve ovo vreme radi i stekli penzije i da prestanete sa ubeđivanjem da živimo bolje nego pola Evrope i da dajete obećanja koja niste sposobni da realizujete.

Verujemo da bi njima mnogo bolje bilo u životu da su ta kula i taj tržni centar iznikli u ovom decembru, ali taj poklon kao novogodišnji sigurno videti neće. VI i vaši možda i vidite u toj svojoj virtuelnoj stvarnosti, ne samo prvu fazu, već i drugu, i bolji standard nego u Albaniji i Makedoniji, da ne kažemo – Nemačkoj. Vi na to imate pravo, naročito što „stado“ upija sve što kažete kao gotovu stvar i zbog toga uživate ogromni benefit. Zar nije zabeleženo da ima penzionera koji kažu da je dobro što su penzije smanjene? Sigurno je da ima i onih koji veruju da je presečena vrpca za prvu fazu „Beograda na vodi“. I oni ne vole zvocanje, sto odsto.

– Nijednu školu nećemo da zaboravimo i ja ću da odem u svaku školu, u svaki vrtić i u svaku bolnicu i dom zdravlja u celoj Srbiji. Dakle u svaku. Jel možete da verujete? Ima tamo neki lud premijer kako god da ga zovu. U svaku školu u svaku bolnicu u svaki dom zdravlja, svaki vrtić ću da odem. I lično ću da proverim kako izgledaju ti toaleti. To je moj posao. Meni to nije teško, zadovoljstvo mi je. Ja mislim da je to istorijska stvar – govorio je ON 30. 11. 2015. godine najavljujući obilazak radova na objektima javne namene i obišao ih je – za malo.

Verovati ili zvocati, čuvena je hamletovska dilema u Srbiji ovih dana. Biće i jednih i drugih. Prve će svakako više da boli kada se osveste, a samo ON može da uživa u samosvesti da je najbolji u novijoj istoriji. Kažu ljudi da je od laganja gore samo ako čovek koji govori laži veruje u te laži, te s tim u vezi – bez zvocanja, molim vas.

Autor je novinar iz Šapca