Oda kulturi 1Nenad Kostić Foto: Milan T. Jovanović

Zašto nam moral prethodno pade?
Šta nam zadade tolike jade?
Koji to akter veoma zao
narodu beše muku zadao?

Svetski zlikovac, virus korona,
zbog koga zvone crkvena zvona,
goli protein i nukleotidi –
taj se zločinac ničeg ne stidi!

Dok smo čamili u stanovima,
gledali slike u ramovima,
znane romane opet čitali,
svoju savest retko smo pitali.

Znamo da ratari oru njive,
ali kako umetnici žive?
Šerpama teramo diktaturu,
ali zaboravljamo kulturu.

Od čega glumac troškove plaća?
Kako muzičar dugove vraća?
Da li vajarka štafelaj stiče?
Koliko košta štampanje priče?

Spisateljka vredno radi,
mora pare da zaradi.
Književnost je njena struka,
posle slave ne sme bruka.

Maštovita književnica
izmislila mnoga lica.
Ljubavne im jade sprema,
u tome joj premca nema.

Pozitivci, negativci,
njine strasti, njini živci,
spletovi vrlina, mana –
to je fabula romana.

Gradski sekretarijat kulture
postao žrtva budžetske frakture.
Na sve je konkurse stavio tačku
kao da nosi bojkotašku značku.

Sala Kolarca tiha je sada
jer koncerte zabranjuje Vlada.
Nema predstava u pozorištu
jer nema ljudi u gledalištu.

Galerije se polako bude,
umetnošću prostakluku sude.
Lepe skulpture na postoljima,
šarene slike na zidovima.

Kolekcionari sve merkaju,
sa trgovcima se cenjkaju.
Kupci se trude cene da skinu
umetnici za opstanak brinu.

Fini radovi na izložbi stoje
i pozivaju prisustvo tvoje.
Dođi, šta ti se sviđa odluči,
svežanj šuški iz džepa izruči.

Šerpi i loncu trebaju drške,
umetnici pate bez podrške.
Budi im kupac na radost svoju,
oni će ceniti podršku tvoju.

Prostaštvu dolazi crni petak!
Pomozi kulture nov početak!