Nenad Kostić Foto: Milan T. JovanovićGlumeći vrlinu, oni pokazuju da znaju kako treba.
Političari žele „mr“ i „dr“ ispred imena. Nesposobni da izrade teze i disertacije, oni prepisuju iz izvora koje kriju. Za krađu tuđe intelektualne svojine bivaju nagrađivani. Posle dokaza o takvoj krađi, Siniša Mali je unapređen u ministra finansija, a Jorgovanka Tabaković je ostala guvernerka Narodne banke plaćena blizu 700.000 dinara mesečno. Oni i njima slični raspolažu novcem građana.
Ko se protivi plagijatorima? Ovo nedelo Siniše Malog (ima ih više!) otkrio je profesor Raša Karapandža u Nemačkoj. Protest u Srbiji vodi akademik Dušan Teodorović, povratnik iz inostranstva.
Ko podržava plagijatore? Dve komisije Fakulteta organizacionih nauka (FON-a) žmurile su pred očiglednim nepoštenjem Malog i pravdale ga. Nijedan od 110 nastavnika FON-a nije glasao protiv pogrešnih izveštaja tih komisija. Samo „oko 2% (1 od oko 50)“ nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu i samo nekoliko članova SANU potpisalo je peticije 2018. godine i sada, da se Malom uskrati zvanje doktora. Ako se malecke manjine ljudi na Univerzitetu i u SANU otvoreno protive krađi intelektualne imovine, tih krađa ima više i biće još. Sve diplome, pa i one pošteno stečene, gube vrednost.
Domaćem nepoštenju opiru se iseljenici i povratnici, koji su iskusili etos boljeg sveta. Takvi ljudi napuštaju zavičaj, ali haju za njega. Ravnodušni ili uplašeni ljudi pristaju na korupciju. Ko izbegava da nevidljivo unese svoje ime među stotine imena u peticiji, taj će odobriti plagijat kao član(ica) tročlane komisije.
Goran Vesić je zamenik dvojice gradonačelnika doktora – lažnog, Malog, pa pravog, Zorana Radojičića. Ako Vesić hoće da napreduje, evo mu tema za magistraturu i doktorat: „beskrupuloznost kao prednost“, „osornost ka podređenima i ulizivanje nadređenima – metodi uspona“, i „podražavanje Vučića kao preduslov za vršenje vlasti“. Odobriće ih savitljive komisije na uslužnim fakultetima, privatnim ili državnim.
Parola snađi se.
Prva zvanja mr, i dr, su uvele demokrate sa njihovim privatnim fakultetima.
Na Univerzitetu u Beogradu mogućnost sticanja naučnog naziva doktora nauka postoji od 1905. godine kada je usvojen Zakon o Univerzitetu i tako do danas. Ali, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu (obrazovna i naučna ustanova sa tradicijom od preko 80 godina) nije dozvolio 2010. odbranu doktorske disertacije kandidata Siniše Malog, a na Fakultetu organizacionih nauka BU (koji je osnovan 1971. „na zahtev velikog broja preduzeća u cilju ojačavanja privrede dragocenim saznanjima iz oblasti organizacije…“) kandidat S. Mali je 2013. odbranio disertaciju sličnog naziva kao one iz 2010. Do sada, ni kandidat, ni FON, da objasne koji je naučni doprinos disertacije sa određenim procentom plagijata, diplomiranog ekonomiste, S. M, organizacionim naukama.
Najveći plagijatori su političari DOS-a.
Gde nema ekonomske samostalnosti nema ni sloboda. Karapandza i Teodorović su ekonomski samostalni i zato se ponašaju kao slobodne ličnosti. U Srbiji za poslednjih 200 g nove državnosti nije stvoren nezavisni kapital od državnog (od vlasti). Zapravo vlast drži sve poluge ekonomije u svojim rukama i neposlušne kadrove vrlo lako disciplinuje….. ako izgubite posao na FON ili nekom fakultetu ili institutu u nas gde će ti otpušteni naći sledeći posao u svojoj struci? Nigde… mogu da promene struku… ka nekvalifikovanoj radnoj snazi… Oni koji odu da rade na Zapad (čast izuzecima: Karapandza, Teodorović) nije više do Srbije (osećaju se „odbačenim“…). Bez nezavisnog kapitala nikada se Srbija neće unormaliti ostaće „Prokleta avlija“ (opisao Ivo Andrić).
Прича ми пре неки дан професор једне средње школе у Београду. Испитује матуранта за последњу оцену, има чисту јединицу целе године, заједно са још пет-шест других. Опет ништа не зна, не уме честито ни да чита. У једном тренутку професор завапи – па шта ћеш ти тако, с тим оценама и без икаквог знања? Одговара ученик: Мене је тата већ уписао на Факултет политичких наука.
Комунисти су први после Др.св.рата почели да деле дипломе својим друговима без школе који су „ометени ратом“, „нису имали времена да се школују“, „заслужни су и доказали су се“ а „није ред да без школе буду на руководећим местима“. Колико је Броз имао почасних доктората и чланства у академијама?
Зар није јасно да Србија једина у Европи наставља да живи у суштинском комунистичком систему – једна партија, један вођа, култ вође, контрола медија и целог друштва, фалсификовање привредних и свих других података, слетови и приредбе за заглупљене масе, производња и прославе непостојећих успеха, стална производња непријатеља, затамњена корупција и неодговорност на свим нивоима, формална безгрешност кадрова на положајима, окамењени систем, учмало друштво, прескупа и неефикасна држава, борба грађана да сачувају оно мало што имају бескичмењаштвом, прилагођавањем, лагањем, лактањем, претварањем, гурањем слабијих у пропаст …