Ćorava kutija 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Neka smo i među prvih deset, svi od nas da se tresu.

Ali nije jasno gde je smeštena ta moć, naročito nakon propalih pokušaja udara na Crnu Goru i Makedoniju, i u koji se rezervoar ona sipa.

Ako je moć u sposobnosti maltretiranja celog političkog i biološkog društva, dok dobar deo društva podržava ili saučestvuje, kategorizacija nije sporna. Ali, kako smo moćniji od Hrvatske, dva puta bogatija, članica NATO, predsedavajuća EU?

Po zbiru masnih brada i huligana?

Banalno, i žalosno, od EU smo dobili viznu liberalizaciju pre deset godina, još je uvek pomama za tuđim pasošima, i za hrvatskim, i za bugarskim. Srpska nacija u Srbiji životari s manje optimizma i perspektive od iste nacije u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Nikakva liberalizacija toj naciji nije potrebna.

Da putuje ne može, ili ne želi. Da slobodno mislimo, tvrdimo, smatramo, ni to, od vladajuće koalicije, od opozicione koalicije, od crkve, policije, kumova, komšija.

Tri decenije od prvih slobodnih izbora, sve su kutije ćorave. Jednako je ćoravo odustajanje od svakog izbora. U tamnom vilajetu sledi samo kajanje. Vlast želi u budućem parlamentu i Evropu, i Kinu, i Rusiju, jer je ta šuplja moć, na 44. mestu, interes Vučićeve bratije, pa će da i ubuduće dribla globalno uz ustupke kojima će tvrditi da je, po potrebi, Evropejac, Kinez ili Rus.

U ćoravoj kutiji, veći je od svake ljudske jedinke koja je u svakoj njegovoj grimasi manje vredna i sposobna. Pripadaju mu sva prava i privilegije, da vređa, preti, ponižava, svejedno ako time ispisuje pre svoju nego bilo čiju drugu karakternu biografiju. Bahatost, agresija i nitkovluk vlasti prelivaju se samozvanoj pravoj opoziciji koja je takođe bućkuriš ničega, dok naizgled nudi sve.

O neregularnosti izbornog procesa, ne ponavljajući poznate činjenice, svedoči uključivanje činilaca kojima u tome procesu nije mesto. Veliki povratak crkve doprineo je zaoštravanju susedskih odnosa na svim nivoima.

Približili smo se zoni opasnih obračuna u kojima će i vlast i opozicija dokazivati ispravnost pred nadležnima za Univerzum, ali nenadležnim za izbore i institucije.

Uključeni su i policija, koja privodi i arbitrira, ko kako glumi ili tvita, tužioci, sudije, i sve su to konkretne pretnje koje nas izvode daleko iz domena zakonitosti. Sudija Apelacionog suda koji se u tome svojstvu uključio u predizborno ispiranje ostataka svake pameti i pribranosti, opominje da je pravosuđe žrtva predizborne kampanje, „jer u situaciji kad je krajnje neizvesno ko će učestvovati na izborima, prosto fali protivnik“.

Zaboravili smo trojstvo Malović-Homen-Rakić koje je, siguran sam iz nehata i gluposti, arbitrarnom reformom istog pravosuđa pripremilo povratak u najcrnja vremena, uvereni da su izbori nekad bili fer, u jednoj od onih prošlosti koja je samo nama poznata.