Crni i crveni

Ali je demokratija ponovo na dnevnom redu evropskih preispitivanja. Pokušaji njenog zatiranja upravo doprinose njenoj novoj vrednosti. Podele koje produbljuju insistiraju Putinovi populisti prete povratku krizi koja je prethodila Drugom svetskom ratu, ili Hladnom ratu. Mađarski lider Viktor Orban zapretio je da će srušiti evropski poredak. Mada ne namerava da ga napusti: njegova je uloga krtice, a ne Borisa DŽonsona koji je, izvodeći UK iz EU, posrednom podrškom režimu u Siriji za Putinov račun otvorio put migrantskoj krizi. Rušenje demokratskih vrednosti i normi (manirom koji je Srbiji suviše poznat), Orban je povratak u sovjetski lager pred evropskim parlamentom obrazlagao optužbama o kolektivnom kažnjavanju države i nacije. Migrantsko pitanje za njega, i uopšte, u biti je sporedno. Izbeglice koje su se pokrenule pred strateškim aranžmanima u Siriji između Kremlja i Borisa Džonsona, nisu imale nameru da se zadržavaju, a sigurno ne da borave u državama bivšeg sovjetskog lagera. Orbanu su dobro poznate istinske slobodarske tradicije Mađarske, 1848, 1956. i 1989, i on je taj koji državu i naciju izlaže ne samo povratku u ropstvo, odricanjem od sloboda i demokratije, nego i kolektivnoj odgovornosti koja će zaista nastupiti se ako Mađarska bude vratila na onu stranu Gvozdene zavese. Mađari su 1956. bežali u Austriju, Jugoslaviju i SAD, a ne u Donjecku republiku. Od Orbana se distancirao i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, mada je u vladajućoj koaliciji s putinovskom FPO.

Ovo nije samo „unutrašnje“ evropsko pitanje. A stvarni izazov koji je pred evropskim liderima je kako stati na put jasnim tendencijama istočnoevropskih ex-komunista da postaju fašisti, a „crnima“, u starijim demokratijama, da postanu „crveni“.

Od 2010. Orban guši slobodu štampe, nameće izvršnu vlast sudskoj, demonizuje opozicioni prodemokratski nevladin sektor, progoni slobodno obrazovanje (Central European University), a paktiranjem s Putinovom Rusijom napušta evropski demokratski poredak. NJegov projekat neliberalne demokratije zapravo narušava osnovne demokratske vrednosti i norme, bez kojih nema ni garancija onim slobodama koje su važne i istočnim Evropljanima, pa i svima u srpskom društvu koji preziru retoriku o slobodama, demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava. I svakome od nas, u Srbiji, važno je da se slobodno kreće, putuje, da ostvaruje svoju profesionalnu i privatnu budućnost, da zaključuje ugovore i očekuje njihovo poštovanje, da bira kako će da se obrazuje, usavršava, leči i provodi slobodno vreme, ali granice slobode nijednog pojedinca ne smeju ulaziti u prava drugih. Evropske sankcije imaće više smisla ako Orbana vrate demokratiji, umesto da ga ostrakuju. Odluka Evropskog parlamenta mora biti obavezujuća za države i vlade ne samo članica EU, nego i za države kandidate kakva je Srbija. I ne samo to, realizacija evropske ideje, i kad je najšira, ponekad je premala pred zadivljujućom snagom globalizacije i njenim opštim smislom.