Crni petak

U biti, i celom albanskom kosovskom narodu. Cena sprečavanja ulaska Kosova u Interpol, samrtnog batrganja jedne propale politike, samo kako bi se zaštitila bedna skupina ratnih zločinaca, krijumčara i narkokartela, cena je koja može postati slična samo onoj iz 1999. Mada se uspešno, dve decenije unazad, zatrpava arhitektura kriminalnog poduhvata koji je zaustavljen tek kad se na Srbiji iskalio Treći svetski rat. Nažalost, već sam se poveo rasprostranjenim manirom, da ponavljam dobro poznate vesti, čime se javnost zabavlja prostotom umesto suštinom.

Srpska radikalna stranka bila je produkt bezbednosnih službi kojim je Milošević, njihovim ekstremizmom, i zastrašivanjem, prikrivao zločinačke namere nastavljača Saveza komunista Srbije i političkog krila JNA. Svojim krajputaškim, odakle je, doskočicama, Dačić je, slaveći „pobedu“ nad Kosovom, podsetio Vučića ko je gazda, a ko sluga. Neuspeh pokušaja Rusije da mesto predsedavajućeg Interpola trampi za popuštanje Kosovu ostavio je u senci činjenicu da je Rusija aktivni učesnik rušenja Briselskog sporazuma i izazivanja novog nereda u regionu koji prethodi izborima za Evropski parlament na kojima centralnu ulogu imaju partije Putinovih kvislinga, novi nacisti, fašisti i komunisti. Uz Vučićevo prećutno odobravanje, Vulin je pozvao na zaoštravanje odnosa s Makedonijom i Crnom Gorom, dve godine nakon neuspešnog pokušaja srpskih i ruskih službi da tamo instaliraju kvislinške strukture. Mogerini je pozvala šefa kosovske vlade da se ne vraća u prošlost drumskog razbojnika, ali verovatno bez uspeha ukoliko se i on, zbog unutrašnjih obračuna, takođe okrenuo zvaničnoj Moskvi.

Drugi hladni rat koji je Rusija s Kinom povela protiv liberalnog poretka ne vodi se na frontovima sukobljenih strana. Namera je da se razori svako slobodno i demokratski uređeno društvo. U Srbiji je devastirano biračko telo koje teži otvorenom, razvijenom svetu. Vučić je 2012. obećao da će Srbiju ipak uvesti u taj svet. Sad sluša Dačića kako psuje i, naravno, preti. Ćutanje je odobravanje. Krvoproliće koje je krenulo u Vukovaru ima, u toj Dačićevoj pameti, jedino logično ishodište u Beogradu. Raspad Jugoslavije započeo je kninskim balvanima i tenkovima 9. marta 1991. Jedina dilema, šta će toliki novoljudi s tolikim Roleksima?

Vučić je nakon izbora 2016. imao šansu da prekine pupčanu vrpcu koja ga i dalje vezuje ne samo za Šešelja, nego i za zajedničkog tvorca. Dok se zgražava Dačićevim bljuvotinama, umereniji deo javnosti podseća na ličnosti i veličine Titove diplomatije, koja nam je ostavila iste ove nesvrstane, samoizolacionizam i primitivizam. Jugoslavija u toku 45 godina nije uspela da postane otvoreno i slobodno društvo. Ovde nema ničeg, osim komunizma i nacionalizma, jedina dva legitimna mišljenja, okupljena sinergijom gluposti i zla. Takav je i rat albanske Prištine protiv srpske Koka Kole. Takav je bio i „Koka Kola socijalizam“.