Čupanje grkljana

Novi guru, izvesni M. Marić, na Hepi s „nacionalnom frekvencijom“ sugerira kako je organizovani kriminal visokomoralna putanja kojom će se naplatiti ratna odšteta od NATO država. Predsednica vlade nas hvali košnicama, mislio sam da je pčelarenje simbol bede i očajanja ( i svako malo nam opogane Taš), izgleda da su u međuvremenu i pčele digitalizirali. Samo na osnovu naslovnica iz Danasa, očekuje nas „vruća jesen“ koju najavljuju neomarksističke „građanske inicijative“ (ne znam da li će u njihovom Gulagu da streljaju ili vešaju, kao da u Gulagu ne živimo), a nove perspektivne zvezde Momir Stojanović (Danas je prećutao njegovu ulogu u zločinačkom režimu) i Srbijanka Turajlić, od pre neki dan. Valjda se i antivučićevska historija sipa u traktor. Pa da se zamaknemo.

U establišmentu je očito nastupilo zagušenje, koje je novi činilac opšteg nereda i pretnji fizičkim nasiljem. Siromaštvo i socijalna iznudica poslednjih 200 godina diktiraju sva usmerenja srpske politike. Socijalni viškovi se povremeno zatiru u ratovima, pa obnavljaju demografskim „strategijama“. Vučić nije mogao da svojih dva miliona birača namiri za pet godina, i teško će i u narednih pedeset. Srbija je dubinski siromašna, možda i beznadežna realno zbog nepovoljne ekonomske konjunkture, ali i u nemogućnosti da u nomenklaturi kronizma, klijentelizma i monopola izgradi „ambijent“ sloboda i vladavine prava. Incident iz Subotice potvrđuje da „lideri“ teže da biraju kretene, i njima se okruže. Da li će s takvima Vučić da napravi 50%, a DS i LDP po deset puta manje, i da li će takvi da i gazdama dođu glave, korisnicima javnih politika („nama“) je svejedno. Benefiti su nevidljivi, i kad ih ima. Dojmi se da se upravo stoga i većina biračkog tela tako drži, da je zaista svejedno. I otud ta prosjačka kolona pred vratima Kremlja, da Staljin udeli, jer nismo mačke pa da se prostremo na devet života.

Nikad nismo imali političkog lidera koji je, na poziciji vlasti, nedvosmisleno, bez ostatka, pozvao političku zajednicu da krene putem racionalnog i civilizovanog sveta. Svaki je muljao, s četiri stupa, s podelom Kosova, koketirao sa šljamom, pevaljke, kurve, sport, kriminal, kumovi, valjda je to jedina moguća tehnologija vladanja i upravljanja. Ovde se i Amerikanci zaglave u živom blatu. Tako je senator Ron Džonson nakon sastanka s Vučićem zalutao kod Jankovića koji nam umesto sloboda i vrednosti zapadne civilizacije nudi Koštuničin kamen za kupus, ubuđao i pokvaren. Bila je urbana legenda, od kraja sedamdesetih, da zapadne ambasade mahom regrutuju sipovsko-udbašku decu (Janković/Jeremić, „naš“ maksimum?), valjda tako sistemi rade, a kako rade dobro smo živi, i super nam ide, koliko smo puta dobili po glavama, i još ćemo.