Advokat Srđa Popović, 2010: „Čini mi se da tonemo, i o tome smo već pričali, o tom stanju anomije kada svet ne može da razume šta se događa, ništa se u stvari i ne događa, sve liči na truljenje. Ako bih tražio izvor te anomije, to je Demokratska stranka.
Zašto su oni tako veliki problem? Zato što je od početka u njih polagana najveća nada, trebalo je da budu ta građanska demokratska prozapadna, modernizatorska stranka, i ona je privukla ljude koji su u to verovali. Ali kad sam se vratio malo unazad shvatio sam da je u njih vrlo rano ugrađen jedan destruktivan gen koji je izvor svih njihovih problema, a odatle i naših.“ Danas, 2018, taj malignitet je metastazirao u opštoj zbunjenosti. Kad Vučiću prebacuju Tačija ili Stepinca, osporava se njegovo ispravno usmerenje, da pregovara sa susedima, makar u svom stilu. „Pomirenje je preduslov za svako dugoročno rešenje, a ne obrnuto“, opominje uspaljenu javnost iguman Dečana Sava Janjić, nadam se i patrijarha koji huška iz kruga Dvojke, umesto da stoluje u Peći i neumorno radi na Ekumeni. Da li je zbog srpske politike u devedesetim nestalo više života nego u Jasenovcu, sad je manje važno od razumevanja besputne prošlosti.
Ponovo je na Demokratskoj stranci velika odgovornost. Da na izbore izvuče neodlučne i malodušne, jedina ima kapacitet rasta, i da potvrdi da je prozapadna i modernizatorska. Ne da bi izgubili Vučić i njegovi, nego da bismo se budućem vremenu prozapadnom i modernizatorskom politikom odužili za poraze i razočaranja. Podršku Vesne Pešić da cene, i politički primene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
