Dve pandemije

Osnove klasične mehanike razvio je 1687 (Philosophiae naturalis principia mathematica), upoznavši čovečanstvo sa aksiomima kretanja vanzemaljskih svetova, kad je prosečan ljudski vek bio upola kraći nego danas. Ajnštajnova opšta teorija relativiteta pojavila se u trećoj godini Prvog svetskog rata, 1916.

Bez obzira na obim naučnog znanja, koji je takođe sam po sebi nezamisliv, nepristupačan imaginaciji, čovečanstvo je ponovo pred izazovima koji podsećaju da je budućnost nejasna uvek kad je priroda brža od tehnološke primene naučnih otkrića, a društveni razvoj složeniji od mehanizama društvenog uravljanja.

Virus je najprimitivniji organizam, prelazni oblik između živog i neživog sveta, ali nepredvidiv u mutacijama, u kojima se taj organizam koleba između biološke logike širenja i preživljavanja, i početnih impulsa, kojima ubija organizam koji naseljava, i samoga sebe.

Globalizacija, čiji je najvažniji iskorak bio ulazak Kine u svetsko tržište, učinila je ovu epidemiju posebno složenom. Ali je globalizacija prethodno omogućila ekonomski, tehnološki i društveni razvoj koji je komprimovao istorijsko vreme i prostor, dotle da su promene gotovo svakodnevne, često fascinantne, a svet okupljen u zajednici koja je sve uzajamnija, dok potire granice razmene i kretanja.

Globalizacija je najočigledniji podsticaj dala ekonomiji, ali je ekonomijom teže upravljati i predviđanja su jednako maglovita.

Čovečanstvo je na tački promišljanja odluka koje će takođe imati posledice koje su i globalne i riskantne, bez obzira na prirodu tih odluka, na njihov tajming, dinamiku, ideološku osnovu.

Drugim rečima, naredna faza suočavanja s pandemijom neće se zasnivati samo na postulatima naučne medicine.

U jednom trenutku će se postaviti dilema, da li će ekonomske, društvene i političke posledice karantinizacije, u smislu ljudskih žrtava, ali i budućnosti opšteg razvoja, možda prevazići žrtve od kojih čovečanstvo trenutno čuva karantanizacija, koja je u ovom periodu nesporni prioritet.

Kad će se preći na imunizaciju „krda“ odluka je koja će postati novi prioritet, poželjno na globalnoj osnovi, upravo kad bude moguće sa izvesnom verovatnoćom proceniti posledice, u ljudskim životima, nastupajuće ekonomske recesije.

Drugim rečima, recesija bi, u narednim mesecima, mogla zapretiti socijalnim stampedom kad bude eksplodirao balon samoizolacije, strpljenja i anksioznosti.

Čovečanstvo će morati da bira, između socijalnog stampeda, i potrebe da se ljudski životi čuvaju konsolidacijom svetske ekonomije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala na razum odgovornost i solidarnost, upravo svesna teških odluka koje predstoje.

Etika tih odluka zasnivaće se na proračunima verovatnoće ishoda dva globalna fenomena kojima institucije i društva, niti nauka, i dalje nisu u stanju da ovladaju, a to su masovne zaraze i neupravljivost tržištem.

I biološke i ekonomske pandemije složene su i nepredvidive, između ostalog, zbog hirovite ljudske karakterologije.