Dok je opozicione glasove skretao sebi sličnima, dovevši do apsurda Tadićeve mehanizme obmane i obesmišljavanjem svakog jasnog uverenja, Vučić je izvrgao ruglu političko licemerje beogradskog društva. DS i LDP su prezreni, kao da se i ostatak opozicije nakon 2012. nije nudio Vučiću, ili sarađivao. LDP je podržala svaku racionalnu zvaničnu odluku, kao da bi neka šešeljevska Vučićeva alternativa bila ubedljivija potvrda o povratku u devedesete.

Antologijska serija Fargo prati hroniku bizarnih obračuna koje je pokrenula odluka jednog malog socijalnog idiota, da likvidira svoj prethodni život i započne nov. Tragedija devedesetih nastupila je Miloševićevim odricanjem od Tita. Cenu te politike Srbija je bila spremna da plaća izolacijom i siromaštvom, ali ne i životima onih koji su u bratoubilački rat slali tuđu, nekad i sopstvenu decu i unuke, uživali u prizorima smrti i razaranja, prosili u redovima, i cmizdrili tokom NATO odmazde. Režimski spavač Koštunica izdao je i Miloševića, i Đinđića koji je izveo prevrat. Tadić je zbrisao Đinđićevo nasleđe, i pomirio s Miloševićevim. Već pet godina nakon njegovog ubistva, 2008, Đinđića kao da su napustili njemu najbliži, i svi koji smo se povlačili iz partijske politike, zgađeni, ne protivnicima, nego saborcima. Vučićevo distanciranje od Šešelja, i preuzimanje, od prethodnika, najtežih odluka, plaćeno je razaranjem javnosti koje se, u nedostatku jasnih politika, prenosi u sferu društvenog sukoba koji zatvara prostor racionalnoj toleranciji u službi realizacije javnog interesa.

DS i LDP bile su na vrhuncu 2008. Umesto da unese novu snagu, i masovnost, u nove koncepte politike koje je nudio LDP, i po cenu prelaska u opoziciju, DS se pomirenjem sa SPS-om tako zanela antievropskom agendom da im se Dačić narugao, čemu uopšte petooktobarski prevrat. Iste medijske strukture koje su pripremale atentat na premijera 2003. nastavile su da truju bez obzira na promene, i nakon 2008. i 2012. Ta propaganda odvukla je i deo demokratskog biračkog tela, uverenog da u vakcini plivaju mali Amerikanci, da je GMO neki otrov, i da im je na čelu izraslo treće oko.

Nakon Đinđićevog ubistva LDP je formulisala politike za budućnost koje su još uvek aktuelne, a može ih, zasad, i delimično, realizovati samo Vučić, u odsustvo racionalnog društvenog partnerstva i opozicije odgovorne u odnosu na strateške potrebe. Nemam nikakve iluzije, da je ekonomija zarobljena partijskim monopolima i interesima uvozničkog lobija, i da su Kuburović, Vulin, Stefanović i Gašić posprdna ali efikasna prepreka vladavini prava i bezbednosnoj reformi. I da sledi nov val medijskog terora, Krtole, Macure, glibavi seksolozi i vidovnjaci. Od toga nas neće odbraniti nijedna stranka, uspešna ili propala. Poruka svakog 9. marta je da ima poraza koji su sveopšti.