Haki

Povod je napad na Eminovića i njegovog strica koji se odigrao 22. decembra. Kako bi deo publike koji bi s tim mogao da ima problem razumeo okolnosti, Eminović je podsetio da je „pripadnik manjinske albanske zajednice, državljanin i lojalan građanin Republike Srbije“. Tome bih dodao da je Eminović iskazivao razumevanje za Vučićev kurs evropske integracije i regionalne saradnje. Zašto je to uopšte važno? Aktivisti koji se zalažu za pomirenje i zajednički život razlupaće glavu, u svakoj prilici, i srpski i albanski „aktivisti“. Odbaciće ga i antivučićevski NUNS, i postmiloševićevski UNS. Psovačko-kagebeovsko novinarstvo nije više samo manir kojim se, mahom neuspešno, privlači pažnja dok padaju tiraži, a gledanost televizija i portala odumire u tupom preživanju paranoičnih laži, dezinformacija i ruske propagande. Na isti način na koji se Eminoviću ceo svet srušio na glavu, Petar Luković, koji je preneo Eminovićevo pismo (XXZ Magazin), proteran je iz srpskog novinarstva montiranim sudskim procesima i u odsustvu profesionalne solidarnosti,

Nakon smrti Biljane Kovačević Vučo, koja bi, nagađam, bila sposobna i hrabra da razume Eminovića i njegov slučaj istakne u odnosu na uobičajene incidente dnevne politike, nestalo je principijelnog i legitimnog liderstva u domenu ljudskih prava. Nema više onog integriteta koji prodire u suštinu, kako bi se privele odgovornosti političke ličnosti i institucije. Žao mi je, ali me ne interesuju ni šarada sa Šljivančaninom, niti izručenje turskog državljanina. Šljivančanin i njegovi javni oponenti su iz istovetnog establišmenta koji se poderao na Osmoj sednici i preuzimanjem JNA, a mi kao društvo definitivno nemamo snage za to postpartizansko „suočavanje s prošlošću“. Ako mi je nekako jasno da je Eminović žrtva istog kukavičluka, organizovanog nasilja nad slabijim, koji je izazvao intervenciju 1999, za koju su odgovorne i srpska i albanska strana, uveren sam da postoje prioriteti budućnosti važniji od ljudsko-pravaškog sitničarenja i šibicarenja. Ministarku zbog podlosti neće smeniti, ali Srbija ne raspolaže kapacitetom da se nosi s Turskom. NATO je adresa i za neootomanizam i za njegove islamističke i terorističke opozicije.

Eminović upozorava da Medveđu „zbog bezakonja i odsustva perspektive“ napuštaju i Arbi i Albanci. Eminovićeva politička lojalnost i odgovornost neobične su u ovoj močvari prizemnog promišljanja i neprincipijelnih koalicija. Na kraju 2017, mogu da zaključim da Evropi nismo bliži nego pre pet godina. Služeći nelegitimnim ruskim interesima ulazimo u još jednu godinu u kojoj će nered i neizvesnost lomiti Srbiju čije snage haosa i bezumlja ne odustaju od izvoza u susedstvo nereda i neizvesnosti. A susedi su nam najbliži, i najbolji na svetu.