Je suis V. Š.

Javnost je već bila dovoljno šešeljizirana. U onoj meri u kojoj je on samo glasnogovornik stavova beogradskog političkog i intelektualnog establišmenta, i kukavički izvodilac nezakonitih i zločinačkih radnji. On je stub mišljenja većine jednog naroda koji je napuštanjem Jugoslavije i rušenjem bratstva i jedinstva izgubio sve svoje bitke. I ratne i mirnodopske, i prošle i buduće. Bio je spokojan pred Haškim tribunalom, dok ga je omađijana srpska javnost bodrila uz prenose i komentare bosanske struje Tadićeve propagande na B92. Podrazumevaju se šešeljizam javnog servisa, mainstream medija, tabloida i kafanskog baljezganja. Šešeljiziran je parlament. V. Š. nije jedini V. Š. u sazivu koji raspolaže istorijskom šansom da reformiše sistem, otvori društvo i integriše državu u sastav razvijenog evropskog sveta. Intelektualna metastaza srpske zvanične elite, malih, mucavih foteljaša, razobličena dijalogom o Kosovu, sitni interesi koji se dojme promišljenim i racionalnim (a izrode se u opštoj kataklizmi) itd., prazna su i uzaludna nagađanja o dijagnozi nasilničkog radikalskog kukavičluka, sindroma bezglave rulje koja je u monarhizmu, komunizmu i nacionalizmu, uvek na vlasti ili u vladajućoj pameti, razorila vek i po naše prošlosti.

Potrošeno vreme od 2000, razaranje javnih politika i regresija intelekta nameću potrebu za politički dogovor o državnim prioritetima: evropska i regionalna integracija, bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda, realizacija evropskog koncepta sloboda. Jugoslavija je bila prva evropska unija, naša je dužnost da ponovo postoji, i ako aktuelna unija jednom možda propadne. Ciljevi, koji su pred nama, svode se na ubrzanje pregovora sa EU i kompromis o Kosovu. Kosovo je, sa ostatkom Srbije, samo jedan od kolektivnih gubitnika jugoslovenske integracije koja i Albancima i Srbija jedina šansa ne samo zajedničke nego i uspešne budućnosti.

Od 2012, verovatno zasluženo odbačen i prezren, pozivam na konsenzus vlasti i opozicije o navedenim ciljevima. Šešeljizacija vlasti, intenzivirana u izbornoj noći 2016, prenela se na šešeljizaciju opozicije: Janković ponašanjem i amaterizmom, Jeremić šešeljevskom politikom i zastupanjem zvaničnih stavova Rusije i Kine (razaranje susedskih i etničkih odnosa, povratak u jednopartijsku diktaturu, i obnova feudalnog mogulsko-kmetovskog društva po ruskom modelu). DS nije u stanju da zauzme stav ni o vremenskoj prognozi. LDP i Liga su uništeni zastupanjem istih prioriteta koje navodim, uvažavanjem realnosti, da ih samo Vučić može realizovati (poput Đukanovića u Crnoj Gori). Jedina stvarna opozicija u Srbiji jasno zastupa upravo navedene stavove. Sve ostalo su šešeljevske varijacije. Ako će Vučić postati opozicija sam sebi i svom establišmentu, a ponekad, srećom, otkrije i takve namere, tim pre su neophodni dogovori o zajedničkim ciljevima: i Evropa i Kosovo. U Evropu kosovskim sporazumom i reformama, granicu s Kosovom izbrisati evropskim ujedinjenjem. Navedena strategija delimično je ostvarena uključivanjem u zvanični javni dijalog Nacionalnog konventa o EU, i nisam jedini koji je zastupam.