Foto: Medija centar

U snage tog režima spadao je i Vojislav Koštunica kako je 2000. bilo jasno da će samo neko ko prihvata osnovne Miloševićeve vrednosti preuzeti glasove svih koji su nezadovoljni neuspehom zločinačke politike, a ne njenom kriminalnom suštinom, namerama i posledicama. Demokratsko biračko telo u trenutku Miloševićevog pada bilo je manje od milion, onih koji u načelu iskazuju poverenje u institucije i procedure, odbijajući modele lične, autoritarne vlasti. Demokratsko, proevropsko biračko telo danas je jedva prepoznatljivo, usled svih negativnih demografskih i intelektualnih trendova, i u kontinuitetu brutalne antievropske i antiameričke propagande. Jedini ozbiljan činilac demokratije u Srbiji ostaje njen geografski položaj. Jedina preostala šansa je u opredeljenjima svih suseda našeg naroda da se upravo od političke volje tog naroda zaštite pripadnošću evropskim institucijama. Pa možda uvuku i nas.

Aktuelna serija Koreni podseća kako su ovdašnji velikani nametali izolacionizam, provincijalizam i primitivizam u smislu jedinog legitimnog diskursa, u opštoj svetlosti autentičnih vrednosti, lišenih racionalne alternative. Vlast i opozicija ponovo su iz dominantnog političkog dijaloga proterali svaku racionalnu viziju demokratskog uređenja, emancipacije kulture i karakterologije individualizma, pomirenja sa susedima i regionalne integracije u smislu odgovora na slabosti Brisela, i odgovora Rusiji i Kini dok nude varvarstvo novog staljinizma i maoizma. Povratak radikalskom ekstremizmu logično je ishodište pesimizma jednog neuspešnog, osujećenog, beznadežno siromašnog društva, osveta tih ljudi za lažnu demokratiju i još lažniju tranziciju. Povratak korenima je i utrkivanje vlasti i opozicije u najvulgarnijim porukama prema kosovskim Albancima i svim jugoslovenskim susedima, prema Evropi i Americi, obezvređivanje naših najplemenitijih integrativnih težnji, evropske kulture i njenih političkih institucija, poruke neprijateljstva državama i ekonomijama u koje odlaze naši emigranti, svetu koji je slobodan i kreativan i kad je u krizi, kad se raspada.

Da li će iz Srbije biti odstranjen kancer njene bolesne i propale kosovske politike i dalje zavisi od američkog angažovanja koje će potvrditi da je Kosovo nezavisno od Srbije, i da je Srbija od odbijanja Ahtisarijevog plana 2007. uporno gubila, jedne za drugim, ostatke ostataka svojih pozicija i uticaja. Da li će južno krilo sovjetske armije upasti na Kosovo, masakrirati većinsko stanovništvu i vratiti Kosovo Srbiji, pitanje je koje pripada stupidnim dilemama Korena i političkoj antropologiji pisca i njegovih kreatura. Nedavno hapšenje šefice finansija Huaveja u Kanadi upozorava da će na dnevni red stići i odluka Srbije o predaji velikog dela infrastrukture kineskoj državi i njenim ćerka firmama. SAD su godinama unazad s Kinom u trgovinskim i sajber sukobima, a Nemačka će morati da se jasnije odredi prema invaziji kineske ekonomije koja podrazumeva političku promociju totalitarizma, korupcionaških praksi i satiranja ljudskih prava.