Korona

Svi važni činioci srpske politike hrane ga novim i novim delovima tela.

U jednom smo od epicentara nesrećnih međunarodnih okolnosti.

U prošlonedeljnoj poseti Beogradu i Prištini šef diplomatije EU Žozep Borel preneo je, da nema pojma kako će rešavati kosovsko pitanje.

Očigledno, za takav izazov nema snage. Još očiglednije se predao nasleđu svoje prethodnice Federike Mogerini koja je slabošću, nečinjenjem i odsustvom bilo kakve profesionalne odgovornosti, Zapadni Balkan predala razarajućem ruskom uticaju.

Ambasador EU u Beogradu izbegava da se oglasi i izjasni po bilo kakvom osetljivom pitanju.

Ohrabren metiljavošću EU diplomatije, sutradan je uzvratio Aleksandar Bocan-Harčenko koji je zapretio, da bez Ruske Federacije nema odluke o Kosovu, da „odnosi Rusije i Srbije nikad nisu bili na višem nivou“, da je „Srbiji i Balkanu potrebna veća zastupljenost Rusije u medijima“.

Najvažnija oblast bilateralne saradnje su veliki strateški projekti ruskih kompanija u Srbiji, upravo „rad kompanije NIS“.

NIS je Srbija poklonila Rusiji 2008, i niko za tu korupciju i kriminal nije odgovarao.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić spremno je odvratio da nema nov ogovor na kosovsko pitanje. U državi, i pred međunarodnim činiocima, on ostaje ključ evropeizacije, putinizacije i šešeljizacije.

To neće promeniti izbori, to neće promeniti bojkot izbora. Pustio je duha iz boce, svoga političkog oca ratnog zločinca, i jasno je ko će sve na tu stranu, i iz vlasti i iz opozicije.

Kao da se svi utrkuju u gluposti i zlu, zapretio je i novi kosovski premijer, da će se novi ekonomski odnosi uspostaviti na osnovi reciprociteta.

U ovom trenutku nema političke debate, ni u Srbiji, ni u neintegrisanom susedstvu, na koju ćemo, skupa, stranu sveta, i kako da napustimo zonu prokletstva državno-partijskog i koruptivno-mafijaškog nacional-socijalizma.

Prodor Rusije najvažniji je činilac destabilizacije koja je Crnu Goru izvela na rub građanskog rata, koja ohrabruje šešeljevske bande po Srbiji, destabilizacije koja podstiče nov talas korupcije i destrukcije institucija u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, BiH.

I o tome EU zvaničnici ćute.

U skladu sa opštim prilikama, i uverenjima svojih lidera, SzS je podržao projekat ruske agenture u Crnoj Gori, a bojkot kampanju ozvaničio istupanjima koja su pozvala na obračun s političkim nasleđem dr Zorana Đinđića.

Od početka protesta u Srbiji, Dragan Đilas je favorizovao javne ličnosti koje su učestvovale u medijskoj pripremi atentata, i gradile onu toksičnu društvenu klimu koja je, pre i nakon atentata, negirala sve pozitivne poruke Petog oktobra: da zločince šaljemo u Hag, da se izborimo s tranzicijom, da se mirimo sa susedima.

Ali je apsurdno, i to postaje bolesno, da sam uporniji i glasniji u odbrani lika, dela i nasleđa dr Zorana Đinđića, od njegovih najbližih saradnika i prijatelja. Ali oni znaju zašto ćute, i koja je cena svake šutnje.