Moskovski dani

Kad je procenio da će ekonomske i društvene promene ugroziti politički poredak sam je, 1972, zaustavio reforme. U toku političke regresije koja je nastupila JNA je postala deo političke strukture, neka vrsta 7. ili 9. republike. U kontekstu Ustava 1974, bila je to kompenzacija za asimetričnu federaciju kojom je Srbija postajala nezadovoljna. Cenu te kompenzacije, i nezadovoljstva, preskupo smo platili, i dalje je plaćamo.

Delom oslonjena na paralelnu vlast koju je Dobrica Ćosić razvijao pošto je najuren iz establišmenta, generacija ’68. davala je legitimitet Miloševićevom režimu i iz vlasti i iz opozicije. Nakon pada režima usporavali su reforme i relativizovali kriminalno nasleđe komunizma i nacionalizma. Jedni su gurali Miloševića u rat, drugi iz rata. NJihova jadna nauka i još jadnija literatura mogli su zavarati sve one koji nisu bili dovoljno svesni, ponekad ni oprezni, te ogromne socijalne inteligencije i manipulativnih sposobnosti. Režim je 2000. pao u izlivu političkog i socijalnog nezadovoljstva koje nije osporavalo opravdanost zločinačke i lopovske politike. Umesto suštine, bio je sporan neuspeh Miloševićeve politike. Šezdesetosmaško-ćosićevska klika organizovano se protivila ulasku u kapitalizam i institucije razvijenog sveta, i usvajanju načela liberalne demokratije. Ubistvo premijera 2003. iskoristili su kako bi preuzeli sistem kojim su rukovodili Koštunica, Tadić i Dačić. Kad smo formirali LDP 2005. upozoravali smo da je DS Dragoljuba Mićunovića, Sonje Liht (koji su nedavno podsetili na svoju ’68), akademika, popova i svih njihovih pulena samo sredstvo u održanju poretka lažnog pluralizma, korupcije, prenemaganja, grantova, lažnih reformi i izolacionizma. Šezdesetosmaška čaršijska klijentela raspojasala se po medijima, upravnim i nadzornim odborima i državnim budžetima. Ogrezla u korupciji i laži (i Evropa i Kosovo, i Zapad i Istok), DS nije bila u stanju da služi ni svojoj skrivenoj ulozi očuvanja hijerarhije okoštale u komunizmu i nacionalizmu. Zato se dezintegrisala 2012. I zato će biti neuspešna bez obzira na ličnost koja bude preuzela liderstvo. Kozaračko kolo Maoista, Polpotovaca i neostaljinista usisalo je aktuelnu i buduću energiju, snagu i ideju svake opozicije koja nudi viziju otvorenog, slobodnog i funkcionalnog društva.

Šezdesetosmaši su, sa šešeljevcima, ponovo i u vlasti i u opoziciji, ili tu negde. Svi drugi kao da ne postoje.

Razvijene evropske države iskoristile su ideološki, politički i etički neuspeh šezdesetosmaške pobune, ali uvažavajući poruke o ličnim slobodama i vaninstitucionalnoj demokratiji. Kruna uspeha liberalne demokratije bili su pad komunizma i evropsko ujedinjenje. Probijajući granice totalitarizma, liberalna demokratija je, međutim, usporila upravo na tim granicama. Na drugoj strani, Srbija se zaglavila na jednoj od istih evropskih granica. Pogranično, privremeno stanje nam uništava živote. Još jednom preživljavamo sve naše zablude. Zato smo samo gamižući mrci, uklete senke svih njihovih moskovskih dana.