Umesto širenja liberalne demokratije, nastupilo je njeno povlačenje, i tamo gde je institucionalizirana, i u ostatku sveta. Četiri petine planete ostalo je pod diktaturama i u siromaštvu. Američki predsednički izbori ogoleli su nefunkcionalnost establišmenta. Tramp i Sanders napali su suštinske američke vrednosti sloboda i individualizma. Otkrivena je sprega Trampovog izbornog štaba i ruske agenture. Hilari Klinton ostavila je spoljnu politiku i važne strateške tačke u razvalinama. Neonacističke i neokomunističke partije ušle su u parlamente većine EU država, i očekuje se njihovo značajnije prisustvo u novom evropskom parlamentu. Ruski profit od Bregzita ravan je uticaju koji je doprineo Trampovoj pobedi i Trampovom napadu, koji je usledio, na američke institucije i ključne ličnosti u pravosuđu i bezbednosnoj arhitekturi.

Drugi hladni rat nastupio je nakon perioda američkog unilateralizma i prve etape evropskog političkog ujedinjenja (1991-2001). Rusija i Kina iskoristile su strateško nejedinstvo SAD i EU pred potrebom da se nakon 9/11 eliminišu odmetnuti režimi kao izvoznici terorizma (Irak, Iran, Sirija). Ulazak istočne Evrope u EU razvodnio je evropske demokratske kapacitete i otvorio nove putanje ruskoj agenturi. Ruski strateški pritisak na baltičke republike odvratio je pažnju od političke recesije Višegradske grupe koja odbacuje sve evropske vrednosti politika i društvenih odnosa. Ruski strateški pritisak na Balkan rezultirao je slabošću Zapada pred Turskom čiji je islamistički diktator masakrirao institucije i kulturu i, mada nenadano, ugrozio inače impozantan ekonomski razvoj. Rusija i Turska su rezervne otadžbine neintegrisanih balkanskih naroda koji istovremeno teže odlasku u nov ekonomski i institucionalni prostor upravo najrazvijenijih evropskih demokratija. Slična podvojenost vrednosti i stavova prisutna je u celoj istočnoj Evropi, i onoj koja je integrisana u EU, i onoj koja tavori na ruskoj strateškoj periferiji.

P. S. Kasneći u reformama, demokratizaciji, evropskoj integraciji i strateškom pozicioniranju, na evropskom začelju i samoizolovana, Srbija je u opasnoj zoni ruskih, kineskih i turskih uticaja koji prete novom eskalacijom regionalnog nasilja, ali i novim ekonomskim zaostajanjem i društvenom dezintegracijom. Svi su navedeni parametri egzaktno utvrđeni. Nakon pada Berlinskog zida svaka vlast koja bi odlutala u kriminal i izolacionizam odlazila je pred pretežno spoljnim, umesto pred unutrašnjim pritiskom: Karadžić, Bulatović, Milošević, Koštunica, Tadić. Zato je izveden atentat 2003, kako bi se institucionalizovao uticaj antidemokratskih i koruptivnih diktatura, a nomenklatura zaštitila od pritisaka, da se institucije urede a sistem demokratizuje. Rusiji su predati strateški uticaj i resursi, Kini prepušteno da upravlja delom infrastrukture i korupcijom i da, i ona, ohrabruje političke ekstremiste. Bosna je podeljena između Rusije i Turske. Jedno od ishodišta je imaginacija novih linija etničkih i verskih podela.