Pelješki most

Etnički nacionalizam i politička religija i dalje su uporišta ratne politike koja se sprovodi mirnim sredstvima. Pre svega Srbiju i Hrvatsku, uključene u izborni proces, sudbina BiH opominje da su se nacionalne i evropske integracije, a važne su i jedne i druge, zaglavile lavirintima dejtonske državnosti i sprege vladajućih populista sa opustošenim društvom. Neposredne posledice zamrznutog konflikta u BiH su politička i demografska regresija, i, u najboljem slučaju, stagnacija ekonomije i integracija.

Podrška Srbije Dodiku, mada uzdržanija, usluga je strateškim interesima Rusije i Turske koje dele BiH linijama razgraničenja koje su zastrašujuće dok prate logiku prethodnog etničkog čišćenja, genocida i urbicida. Neintegrisana u jedinstvenu BiH, Republika Srpska će nastaviti da kolabira istom putanjom kojom propada BiH, neintegrisana sa susedstvom i etnički i podeljena. Nezamisliva je evropska integracija ako BiH ne postane jedinstvena funkcionalna država koja će suverenitete, zarobljene Dejtonom, vratiti građanstvu u smislu realizacije stvarnih političkih i ekonomskih interesa na nivou tehničkih, umesto političkih i etničkih lokalnih autonomija, uz očuvanje male i efikasne centralne vlade. Drugim rečima, ukidanje granica prema Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori istovremeno, tako da one ostanu iscrtane, i važne, samo na prašnjavim mapama, otvorilo bi put rešavanju svakog nacionalnog pitanja, bošnjačkog, hrvatskog i srpskog, tako da se zavađeni narodi ponovo okupe na integrisanom prostoru uređenom na načelu političkih i ekonomskih sloboda. Mogu da priznam da su u pravu oni koji, služeći nelegitimnim stranim interesima, ruskim, turskim, kineskim, upiru u krizu EU i neizvesnost njenog opstanka. Ali je tim pre prioritet nas samih, da osmislimo sopstvenu budućnost na razvalinama bivše Jugoslavije. A Aleksandrova i Titova Jugoslavija vremenom postaju sve sličnije pred uzaludnom banalnošću ovoga post-vremena. Čemu služi granica između Srbije i Hrvatske osim da šleperi, zaposleni, robe i usluge gube milijarde radnih i životnih sati? Ako se i ovim pitanjem ulazi u osinjak mržnji, strasti i besova, BiH ostaje šansa za budućnost, bez obzira na SDA, Dodika i HDZi svako njeno andrićevsko prokletstvo, sve dok, srećom u nesreći, vladama u Beogradu i Zagrebu ipak smetaju razgraničenja sa sopstvenim narodima ostavljenim u uzaludnosti Dejtona i svih promašenih politika.

Pelješki most koji bi da preskoči teritoriju BiH kako bi povezao Dalmaciju s Primorjem, pokušaj je ispravke stanja s kraja XVII veka, kad je Dubrovnik imao potrebu da se zaštiti od Venecije izlaskom Turske na Jadran kod Kleka na severu i kod Sutorine na jugu. Tada su i nastali međunarodno-pravni obrisi BiH. Integracija BiH sa susedstvom koja bi prethodila odlukama Brisela i Strazbura, a posredno, koristeći teritoriju reformisane BiH, integrisala Srbiju, Hrvatsku i Crnu Goru, bila bi rešenje svakog nacionalnog i svakog evropskog pitanja. U istom smislu je potrebna Makedonija kao uspešna, mirna, integrisana država.