Prošlost je najteže kreditno opterećenje, merljivo stopama hiperinflacije, pod hipotekom nasilja. Ne postoji aktuelna politička kriza koja nije neposredno vezana za kolektivnu slabost prema prošlosti i njenim stiskom.
Slabost je jedina naša pamet, jedina energija za budućnost. Autoritarna vlast, prostačka retorika, urbicid Beograda, Jutka, Babić, ubistvo Stambolića, Ćuruvije, Đinđića, Kantrimen, RTS-Pink-Hepi, javna preduzeća, penzioni fondovi, kolaps zdravstva, deficit funkcionalnog obrazovanja … beskrajan je spisak elementarnih nepogoda koje nisu samo klimatski poremećaj neuređenog sistema.
Nemoć u odnosu na prošlost raste geometrijskom progresijom kad se usmeri na budućnost.
Duboko je poreklo, u istoj prošlosti, i vlasti i one opozicije koja deli sva njena važna uverenja. Otud opšta nemoć pred izazovima koji traju decenijama: Kosovo i nedovršena država, izolacija od suseda i Evrope, beskrajno siromaštvo, funkcionalna nepismenost i ideološka zatucanost patološkim vezivanjem za totalitarna uverenja.
Jedini nepisani društveni dogovor je da se na najteža, najsloženija pitanja mogu dati najlakši i najjednostavniji odgovori. Da ih mogu raspetljati jedna ličnost i jedna strana sila. Ruska ličnost i ruska sila.
Prošlost dovoljno dugo traje da su jasne njene paradigme. Jedan od tih okvira razumljivosti je nemogućnost promene vlasti bez saučestvovanja snaga koje pripadaju istoj prošlosti i njoj pripadajućoj budućnosti. Svaki od preloma, od 5. oktobra 2000, preko kohabitacije 2004, istorijskog pomirenja 2008, do nove promene iz 201,. odigrao se zahvaljujući sasluživanju dela bivših koji su se premestili kako bi postali i budući.
Ali su DSS i SPS bili uspešniji kad su DS uvlačili u bespuća iste prošlosti, od restlova istog DS-a koji su u vlasti nakon 2012. mogli da postanu činioci razuma i umerenosti. Razaranje DS-a i LDP-a nije iz sistema uklonilo korupciju, tajkune ili neprincipijelne dogovore. Ali je čitav politički sistem radikalizovan u aktuelnom utrkivanju vlasti i opozicije u mentalnom šešeljizmu i verbalnom brutalizmu.
Nisam jedini koji postavlja pitanje, zašto opoziciji ne smetaju šešeljevska politika i SPS koji je ključ prošlosti i budućnosti. Izuzimajući bilo čiju ličnu prošlost i uverenja, brojke su neumoljive. Oko tri miliona birača, oni najsiromašniji i najranjiviji, na poziciji su nepromenjivosti sistema i establišmenta: SNS, SPS, SRS, DSS, Palma, Pups …
Tri miliona žrtava ogavne medijske propagande, sistematskog progona svake racionalne i prosvećene politike. Ti ljudi odlučuju o svakoj političkoj pobedi, i svakome kolektivnom porazu. Kad Dačić uzvraća recipročnom merom, pozivom da se ne putuje u Britaniju koja vređa njegove klanove na severu Kosova, on najmanje podmeće sebe i sebi odane.
Nas sve, a ne njega, Dačića se to ne dotiče, UK uporno drži u viznom režimu, gotovo nas podsećajući gde nam je stvarno mesto, ono koje je Brisel mudro zaboravio. To mesto je odredište našega slobodnog izbora. U šupi, na periferiji, sa skeletima prošlosti, ušuškani u toplini truleži.
Bar nam je toplo
Ima i veselih trenutaka . Jutros mi taksista reko \ ja lepo zivim izvadio sam uverenje da sam slep i dobio socijalnu pomoc a zena mi vodic . Kane malo od drzave malo od taksija idem po mitinzima i tu uzmem neki dinar i vidim gradove gde nikad nisam bio.
fenomenalno…
za profesora je to u redu. Njegov vođa za ništa nije kriv.
Bravo!!!
Slazem se sa vasim tekstom. Uvek ih citam i plasi me sta sve moze da nam se desi u ovoj drzavi. Uvek se pitam zasto cuti intelektualna elita i SAN-u.
Intelektualna elita cuti zato sto se plasi otvaranja prema razvijenom delu sveta. Plasi se da ne izgubi svoju vaznost u zemlji sa milion i po funkcionalno nepismenih i svega sest odsto visokoobrazovanih.
Sa opozicijom koju predvode Obradović i Jeremić teško da može ikakav smislen iskorak iz ovog ludila da se napravi. Potrebna je potpuno nova politika, nove ideje. Ljudi se sve nešto nadaju DS- u i njegovom buđenju , ali sa ovim rukovodstvom , za to nema nikakve šanse.
Svaka politika koja ne zagovara u spoljnoj politici pre svega članstvo u NATO, pa EU, sporazum sa Kosovom je reciklaža truleži.
Ne znam, ne zanima me. Meni samo ide voda na usta kad pomislim koliko je taj SPS vrh pun keša, imovine..
Tri miliona nisu zrtve ogavne medijske propagande i jos gore politike vec su njihov stub. Taj kosmarni svetosavski sabor neobrazovanih, glupaka i pokvarenjaka je tu da ostane i opstane na mestu koje mu pripada, da budu svoji na svome. Samo lici na supu, u narodu je poznato kao cucavac.
Tacan tekst. Ozbiljan tekst. Ipak propaganda nije ta koja drzi 3 miliona glasaca u delirijumu. Malo je to ozbiljnija tema. Zbog cega ako Amerika vrsi uticaj na nas to je spoljni pritisak a ako Rusija vrsi jos gori i ponizavajuci, to nije isto jer su nam oni prijatelji i pravoslavci. To je uslo sad u genetski kod kod nas. Taj anti-zapadni cunami se generise iz jednog jedinog centra a kraci su mu svuda u srpskom drustvu …..od celnika nase SPC do kulturnih radnika, sportista …..a od baba Vange, i raznih sujeverja koje vide propast Amerike, vatre na zapadu, zmije po Srbiji….mislim ma daj. Strasno. Surovo mentalno silovanje Srbije.
U smereni istoricar…pokusava da oblati tatu ali nece uspeti .
Tata je toliko visok za njega malog.