Smisao pandemije 1

 Najvažniji iskorak u globalizaciji bio je ulazak Kine u svetsko tržište. Značaj Kine u svetskoj ekonomiji i politici sigurno je uticao na kašnjenje mera Svetske zdravstvene organizacije čim je postalo jasno da je pandemija izvesna. Italijanska vlada se ustezala od stavova koji bi imali rasističku konotaciju, ponavljajući lažnu političku korektnost SZO (mada je jasno, na primeru Južne Koreje, ili kineskih teritorija koje nisu pod komunističkom vlašću, da odnos prema životu, smrti i ljudskoj jednakosti ne zavisi od boje kože nego od političkog i društvenog uređenja).

U ovim danima, u kojima je sve neizvesno, možemo se samo nadati da je odocneli epidemijski val biološka šansa pred sistemom koji je u kolapsu, da će panika, koja nastupa, prevazići stvarne posledice koje će uslediti, i da je ponašanje vlasti podsećanje na prošlost istih ljudi, istoga kućnog odgoja, i opomena za budućnost.

Vučić je prethodno gurao antivakcersku kampanju posredstvom razbojničkih medija i društvenih mreža, a danas gura naciste u Narodnu skupštinu. Pozivajući se, povremeno, na partnerstvo sa Izraelom, oživeo je celo političko podzemlje, gotovo netaknuto, koje je čekalo svoju novu balvan revoluciju dok smo okretali glavu od tog mentalnog taloga, nekad i od sebe samih.

Pravimo se, kako u nacizmu ima nijansi, jer je srpski, i jer ga je negovao establišment koji se nije povukao padom Berlinskog zida, nego je dodatno podivljao, i štaviše, nakonb2003, ponovo postao suština srpske politike. Pozivajući se na Evropu, Vučić je učinio Srbiju ruskom gubernijom koja upravo uči da održava telesnu higijenu, dok je onu duhovnu poverila dubokoj državi.

Vučić uvozi rusko rusko oružje narodu čiji je kult smrti zasnovan na besmislu života kao takvog, a predsednik je najmusavijeg, etički najspornijeg evropskog glavnog grada, čiji je pravi prvi čovek laž kao takva, a stvarni prvi čovek socijalna dijagnoza.

Nije dilema ovih dana biološki opstanak, dilema ovih dana je da li ćemo, i kako, umirati po musavim ubožištima s bespomoćnim lekarima, prezrenim u sistemu koji je smišljeno obesmislio znanje, nauku, profesionalnu praksu i etiku, osnove svakoga društvenog razvoja.

Izbori su besmisleni ne zbog bojkota nekoliko lidera koji su, s Vučićevim establišmentom, takođe izmileli iz Miloševićevog režima. Izbori su besmisleni jer je, uspostavivši o tome prećutni konsenzus sa opozicijom, Vučić prekoračio sve crvene linije: u spoljnoj i susedskoj politici, satiranjem institucija, promocijom nacizma, teorija zavera, ksenofobije i medijske nekulture.

A nije morao. Od 2012. bilo je dovoljno vremena da postanemo članica EU, da se ponosimo privilegovanim međunarodnim i institucionalnim statusom, da budemo u zajednici s najbliskijim susedima, da krenemo u konačni obračun sa siromaštvom, funkcionalnom i profesionalnom nepismenošću i političkom religijom. Imamo vremena i za ubuduće, ako tako odlučimo. Jučerašnji dan bio je takođe poučan, poput izazova koji pred nama.