Stari mi i nova Evropa

Nijedan projekat u infrastrukturi i sistemskim reformama nije dovršen tako da proizvodi jasne rezultate u ekonomskom i društvenom razvoju. Društvo se cepa po svim šavovima. Brutalna medijska propaganda, proizvodnja neizvesnosti, straha, nervoze, histerije, a ta kampanja je najveći Vučićev karijerni uspeh, uništavaju osnovne, suštinske veze među ljudima. Umesto da Srbija beži od Kosova čiji je otvoren status crna rupa budućnosti, možda i prošlosti, upravo Vučić beži od kosovskog izazova bez obzira na obećanja da će to pitanje zatvoriti. Krenuo je dobro, da bi Briselski sporazum ipak poklonio Rusiji, verovatno fasciniran razbojničkom podelom Ukrajine i aneksijom Krima. Udružena opozicija koja se nametala u ulozi vrhovnog moralnog arbitra sa svim monopolističkim pravima, nije uspela da napusti tračnice zvanične politike. Opozicija se štaviše uključila u opšte mentalno stanje koje kreiraju razulareni vladini mediji, i vlada kojom predsednik upravlja kao da ih smatra skupinom malodobnih koje je pokupio na ulici ili nekoj instituciji.

Od 2008, ne samo od 2012, Srbija plaća cenu, s naduvanim kamatama, svake evropske krize. Institucije, ekonomija, društvene sprege, nisu bile u stanju da podnose uzastopne izazove i udarce. Tadić je već 2008. okrenuo Srbiju Rusiji. Dačiću i miloševićevskoj bandi predao je spoljnu politiku i uvoz banana. Odluke prepuštao neformalnim centrima, ujedno i sebi samom, otvarajući prostor šešeljevcima i socijalistima s kojima se okumio pošto je u sopstvenoj stranci potisnuo sve koji su smatrali da je ona prva i poslednja prepreka povratku u varvarstvo i izolaciju. Vučić je od 2012. uživao podršku Zapada, i zbog utisaka o njegovom prethodniku, i pred stvarnošću koja je potvrdila našu nesposobnost da Srbiju učinimo onim delom sveta koji je najprivlačniji za one koji iz iste beže. Mi smo savremenici prve generacije koja iz Srbije beži ne zbog siromaštva i odsustva ekonomske perspektive, nego zbog društveno-političke patologije. Nesposobnost da se menjamo sopstvenim snagama podrazumeva da ćemo se menjati uticajem spolja. Kakva su ishodišta ruskih uticaja očigledno je u svakodnevici koja je demolirana u svakom smislu, u meri u kojoj su Tadić i Vučić putinizirali sistem i sebe same.

Evropa je naše utočište, ne samo jedina razumna perspektiva. Nova Evropa, u procesu formiranja, ne sme biti manje uspešna od prethodne Evrope koju su u rusko blato uvaljivali Han, Mogerini i njima slični. Svetska finansijska kriza, Krim i Ukrajina, hibridna agresija Rusije i Kine, migranti, Bregzit, ubrzavanje izazova nameće potrebu ubrzavanja odgovora. Efikasnost podrazumeva reformu Unije. Odlaganje proširenja nas neće nužno učiniti manje uspešnim. Teme koje se na toj platformi mogu otvoriti bile bi NATO i Šengen za celu bivšu Jugoslaviju.