Štazi 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Milošević je pao jer je izgubio ratove, ne zbog agresije i zločina. Demokratska tranzicija bila je neuspešna jer se u toku 30 godina NATO intervencija nije dovela u vezu sa sudbinom Vukovara.

Isto tako se upad Telekoma u finansijski sistem, kako bi se uništila svaka opozicija, ne dovodi u vezu s potrebom da se privatizuju javna preduzeća.

Milošević je kad je o tome postignut dogovor u zapadnom svetu. Ne postoji takav dogovor o Vučiću. Nejasno je da li uopšte postoje crvene linije koje ni on neće smeti da pređe.

Opozicija je neuspešna jer je antisistemska u istom smislu u kojem ne prihvata norme i vrednosti evropske demokratije i civilizacije. U radikalsko-mužičkoj Srbiji alternativa Evropi je uvek samo u Gulagu.

Denacifikaciju u Nemačkoj su izveli američki tenkovi, a ne snaga domaćeg intelekta i savesti.

Denacifikacija je u Srbiji nezamisliva bez demilitarizacije, denacionalizacije i decentralizacije. Srbija se ponovo naoružava.

Preti i susedima i disidentima. Privatna preduzeća, uključujući strane investitore, pripadaju sistemskoj partokratiji i korupciji, a ne otvorenoj ekonomiji. Nije uspostavljena trajna nezavisnost sudskih i regulatornih institucija. Sve odluke donosi ista ličnost.

Umesto kulturne metropole glavni grad postaje zloćudni tumor cele Srbije i svetska atrakcija i sekularnog i sektaškog primitivizma.

Zvezde su naopako složene.

To je mogla da zaključi liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska prilikom posete SAD gde je molila za pomoć protiv Lukašenka. Beloruska opozicija mora da zaobiđe i EU diplomatiju koja pod uspavanim Boreljom ne uspeva da ni Kurtiju i Vučiću ispiše dnevni red, i Angelu Merkel čija Nemačka postaje sigurna politička kuća za svakog ludaka koji maše Putinovim ausvajsom.

Američki predsednik Bajden je, međutim, istog dana uputio poruku da njegova administracija neće ometati završetak Severnog toka 2, koji je simbolični sporazum Molotov-Ribentrop za XXI vek.

Severni tok 2 nije ritualno odbacio samo Ukrajinu i njenu nesrećnu sudbinu u Drugom hladnom ratu.

Energetski sporazum Rusije i Nemačke preti da uništi sve mehanizme poretka izgrađenog na načelima evropske integracije i obuzdavanja totalitarnih sila u odnosima nakon Drugog svetskog rata, i onima koji su uspostavljeni padom komunizma u istočnoj Evropi.

Sporazum, na koji je pristao predsednik Bajden, kruna je uspeha Putinovog privatnog Nemca Gerharda Šredera i bivšeg agenta Štazija Matijasa Varniga.

Za njihovu korupciju i neprijateljsko delovanje predviđen je već široko usvojeni zakon Magnicki, a nadležne su i institucije SAD.

Da li je ovim uspostavljen dogovor SAD i EU za obuzdavanje malignih uticaja Kine, verovatno jeste, ali je i protiv Kine neophodno demokratsko, a ne korupcionaško jedinstvo. Kina se već dovoljno obezbedila kod dela evropskih zvaničnika.

Belorusija i Srbija nisu jedine žrtve nemačke poslovne elite koja je u prethodnim generacijama inicirala dva svetska rata. Odlazak Angele Merkel, a sve će ostati isto, potvrdiće da je demokratija suspendovana i u Nemačkoj.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Štazi”

  1. Autor teksta je, očigledno, sve do nedavno živeo u nekom paralelnom svetu cveća, pesme i demokratije. Želim mu srdačnu dobrodošlicu u stvarni svet.
    No trebao bi još malo da poradi na shvatanju principa delovanja sveta u koji je pridošao, ovi koje je izneo su krajnje simplifikovani, gotovo na nivou naivnog deteta.

  2. Postoji veliki broj istorija svih vrsta aspekata ljudskog života, a samo jedna od ovih je – istorija političke moći tj. istorija ratova (ova istorija nije u stanju da nam da sliku države). O stanju u državi govore te „druge“ istorije. Za 200 g nove državnosti te „druge“ istorije (istorija školovanja, istorija društva, istorija transporta, istorija privrede, istorija ideja, istorija građevinarstva,….) pokazuju da Srbija još nije stvorila „kritičnu masu“ da bi uopšte bila društvo i država. Evo u „najbolja vremena“ 1980-1990. Da li je Beograd imao rešen gradski prevoz? Nije. Da li je grad imao rešen problem deponija? Nije…Gde je bio na primer biološki fakultet, matematički i tsl? Biološki je bio u „lođijama“ prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu; a sam matematički je bio u dograđenom petom spratu te zgrade, nivo te gradnje je nivoa izgradnje kokošinjca….našta je ličila železica Srbije tada? Na ništa! Našta je ličila privreda? Na ništa! Da li je punila budzet zemlje? Nije. E sad takva „imitacija države“ ima elite koje 1990. nisu SPREČILE RATOVE (ideju ratovanja, kao rešavanja naših problema) – umesto tranzicije ratovi. Mi zato i posle 1990-2021 i dalje imamo elite koje bi ratom da rešavaju naše probleme. Srbija je zato „slikovito“ rečeno i dalje, kao i svih tih 200 godina, na „nivou deteta od 3 godine“ – u svakom smislu – nesposobna da samostalno preživi.

  3. Đj da si mogao da pročitaš moj komentar video bi da je nastavak tvog komentara, ali u poslednje vreme Danasov moderator gubi moje komentare, a siguran sam da ih je sve pročitao (može ponešto i da nauči iz njih).

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.