Foto: Medija centar

Turska s Rusijom rasparčava Bosnu, ponovo nasrće na Grčku i Kipar, s Rusijom učestvuje u jednome od dva rata u svetu. Nejasna je budućnost energetskog projekta „Turski tok“.

Evropski parlament je u martu izglasao preporučujuću rezoluciju o suspenziji pristupnih pregovora dok EU isplaćuje milijarde evra kako bi Turska zadržavala migrante s Bliskog istoka. Erdoganovi odgovori na pokušaj udara 15. jula 2016. ohrabrili su populizme u širokim okvirima: odmazde, ubistva, montirani procesi, progoni novinara i političkih neistomišljenika. Poslušnost Turskoj i Rusiji jedina je važna ideja koja okuplja zvaničnu srpsku i bošnjačku politiku.

Zajednički je i fenomen „odliva mozgova“ iz Turske, Srbije i Bosne. Politička korektnost ne dopušta pretpostavke o antropološkoj budućnosti koja gubi najvitalnije potencijale.

EU je napadnuta iznutra, dok je razaraju domaći populisti. Turska je pretnja periferiji. I EU je svojim skepticizmom uticala na okretanje Turske Aziji. Erdogan je na početku, kao svi populisti, bio umeren i racionalan. Suština populizma je ipak u završnici. Kolaps populizma, i turskog i srpskog, razara celovito društveno tkivo.

Ali mi nemamo onaj turski deo društva koje je evropski opredeljeno. Na nedavnim lokalnim izborima ta nova Turska dokazala je ogromnu inteligenciju, strpljenje i moć organizacije. U tome je politička i sistemska prednost Turske nad Srbijom, ne u moći destrukcije.

U odnosima sa EU, Turska mora da ispuni tvrde uslove kako bi dobila pravo na viznu liberalizaciju. Veoma je opasno kad SAD i EU na Tursku, Iran i Rusiju prebacuju stratešku odgovornost u odnosu na međunarodni terorizam. Reislamizacija Turske jedan je od činilaca i haosa u Siriji. Sutrašnjica Erdoganove posete Beogradu izrodila se u brutalan progon Kurda. Svaka bruka ostane pretežno naša.

Postignuti dogovori o izgradnji auto puta, a troškovi su, dugoročno, isključivo naši, biće za Srbiju i Bosnu korisni tek ako se Turska bude vratila evropskom putu. Srbija je zapostavila bliskost s Grčkom i Kiprom, i histerično reaguje na sporazume Grčke i Severne Makedonije. Turska se odnosom prema Grčkoj i Kipru dodatno udaljila od Evrope.

Turska nam izvozi korupciju i postaje nepredvidiv posrednik u susedskim odnosima. Nisu loši putevi doprineli ratu u Bosni, nego stavovi o potrebi da se komunizam brani nacionalizmom, po svaku cenu, i obratno. Zato je državna bezbednost osnovala i prvu i drugu Vučićevu stranku, i zato se on vraća pod Šešeljevu suknju. I zato, srećom, njegova politika brže propada i od države koju je zarobio, i od Beograda prepuštenog mahnitanju onoga malog provincijalca iz okoline kraljevačke periferije.

O budućnosti će ionako presuditi svetska, a ne unutrašnja politika. Verovatno smo, možda i srećom, već prekoračili crvene linije.