Voleli su Tita 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Zato je cela Jugoslavija potrebna Evropskoj uniji, jer su jasne alternative i jugoslovenskom i evropskom jedinstvu.

Većina u Ujedinjenom Kraljevstvu je za povratak u EU.

Evropskom unijom trenutno komanduju Poljska, Mađarska i Bugarska.

Evropa nije dovoljno razumela domino efekat populizma. Evropa nije dovoljno razumela suštinu populističke pretnje.

Neintegrisan prostor bivše Jugoslavije neće ostati Vučićev i Dodikov zabran, tu će stratešku prazninu neko drugi da popuni, računajući na isti domino efekat, pre nego na njenu posebnu vrednost.

Odlukama u Evropskoj uniji u ovom trenutku upravljaju Mađarska i Poljska koje su glasale protiv usvajanja budžeta, i Bugarska koja je uložila veto na početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom.

Republika Srbija je korisnica budžeta EU.

Integracija cele bivše Jugoslavije u EU i NATO trebalo bi da bude sistemski i strateški prioritet.

Vlast i opozicija još uvek nisu izašli s jasnim stavom, da li osuđuju finansijsku i političku opstrukciju EU, i da li Makedonija ima bezuslovnu podršku, ljubav, poverenje.

Nisam „voleo“ Tita, ali to me ne čini više Evropljaninom od bilo koga iz Makedonije ko je nostalgičan za jugoslovenskim liderom, diktatorom koji je Jugoslaviju držao u Trećem umesto u evropskom svetu, pa se zato tako raspala, a razlaz sa svim stravičnim detaljima bio je tema i u njegovim poslednjim godinama.

(Ako postoji utisak da je bilo „bolje“ pod Titom, pamćenje se verovatno odnosi na vreme nakon njegove smrti, ali i to je nevažno.)

Dva su osnovna kriterijuma za početak pregovora, ispunjenost formalnih uslova, i politička volja obe strane.

Odgovornost i solidarnost su evropske vrednosti koje se podrazumevaju, i u pristupnom periodu, i u punopravnom statusu.

Te vrednosti najmanje iskazuju one države članice koje su taj status najmanje zaslužile, a u ovom trenutku ne ispunjavaju važne kriterijume članstva, i samo se šlepaju po birokratskoj inerciji, zahvaljujući odsustvu političke hrabrosti liderstva onih država koje najviše zarađuju, i najviše daju drugima.

U ovom trenutku se pre svega od Nemačke, Francuske i Beneluksa očekuju odgovori koji će zaobići stav Poljske i Mađarske o budžetu EU, koji će podstaći Britaniju da se vrati u EU, i ostatak Jugoslavije da se integriše.

Evropska integracija ostatka Jugoslavije prioritet je koji bi morao da podrazumeva neposredne političke pritiske i sankcije.

Borba za Evropu, njenu slobodu i opstanak, vodi se na svakom od frontova, i svaki je jednako važan.

Drugi hladni rat je složeniji od Prvog.

Svet nije jednostavno podeljen na Zapad, Istok i nesvrstane, na kapitalizam, komunizam i svet u postkolonijalnom razvoju.

Drugi hladni rat odvija se duž linija podela u samim zapadnim društvima, ali i na neposrednoj periferiji kojoj pripadaju Srbija i Severna Makedonija.